Delo

. . РУЂЕР ЈОСИф БОШКОВИЋ 433 ► Да постоји Бог као духовно биће и творац света, у то Еошковић не сумња (телеолошки доказ за њега је од пресудне ^*$&жности). Бог је свеприсутан у свету, свемоћан и свеблаг. Али његова доброта није у стању да створи најбољи од свих могућих светова (као што је то тврдио Лајбниц), јер најбољи свет пе постоји у самом појму, пошто се од сваког датог света може замислити други већи и бољи. Питање о бесмртности душе као и о атрибутима Божанства сматра Бошковић да је откровењем решено. Ш Ако покушамо дати један кратак критички преглед Бошковићеве филозофске доктрине, доћи ћемо до овог резултата. Бошковићева теорија материје не може се одржати у свима својим основним тврђењима. Сила, које би деловале на даљину, пема, јер такво делање преставља једно мпстпчно чудо. Простих атома има и мора их бити, само они нису растављени празнпм интервалима, већ минималним интервалима, који су и сами тачке: то захтева конзеквентно извођење Бошковићеве финитистичке доктрине. Тако исто то извођење захтева и дискретност простора и кретања, чиме закон поступности у односу на брзине, на коме почива Бошковићева дедукцнја атома као центара сила, губи свој значај. Прости атоми не дају се непосредно применити на објашњење физикалних појава, физикална атомистика може имати посла само са сложеним атомима, јер се само претпоставка ових слаже са законом о постојанству енергије. Прости атоми припадају према томе Филозофији Природе и само се у овој могу применити на објашњење физикалних иојава. Бошковићева једноставна атомистика има према томе позитивног значаја прво у толико у колико преставља једну нарочиту филозофску теорију материје, и друго у толико у колико та теорнја има и истинитих страна у себи. Историјски значај њен пак у томе је, што је то први покушај једноставне атомистике и што је тај покушај имао, посредно и непосредно, утицаја на даље развиће физикалне и филозофске атомистике. На послетку Бошковићева теорија има и један ужи националан значај. Она показује да је један члан нашег народа био у стању, да се својим умом уздигне у највише регијоне људске мисли, да се у тим регијонима слободно креће, да се Дело, књ. 61. 28