Delo

432 Д Е Л 0 тим „модусима егзистенције" стављају, Бошковић налази да се уонште дају осам таквих комбинација замислити. Само једну од тих комбннација он сматра за стварно могућу, а то је комбинација, по којој многе тачке материје спајају исти моменат времена са разним местима у простору, односно истовремено егзнстираље многих материјалних тачака у простору. На оштроуман начин изводи Бошковић, да су враћање једне исте материјалне тачке на место које је раније заузимала, пролазак многих материјалних тачака кроз исто место у простору, њихова датост на истом месту у истом моменту (пробојност), као и мировање једне материјалне тачке на истом месту комбинације вероватне у бесконачно малом степену, да према томе те комбинације не постоје и да се свака материјална тачка у простору непрестано креће. Кретање се по Бошковићу састо]и из споја континуираног простора са континуираним временом, те је оно по њему. као и свака друга промена, континупрана (закон поступности). У теорији сазнања Бошковић нема оригиналних мисли, он се у главном држи рационализма Лајбнпцовог. У Метафизнци Бошковић заступа гледиште дуалистичко, по коме су материја и душа две битно различне супстанције. Како Бошковић схвата материју као комплекс простих недељивих реалннх тачака, то по њему душа није тачка већ једна у апсолутном смислу непросторна недељива супстанција. Пошто душа није тачка, то она није нн центар одбојиих и привлачних сила, тако да пам је немогуће звати начин на који она дејствује па материјалпе атоме, с којима се у телу налази у вези. И за Бошковића као и за Декарта постоји фактички (т. з. физички) утицај душе на тело н тела на душу, и о месту душе у телу могуће су по њему три хипотезе. Или се на име прво може иретпоставити, да душа стоји у вези са множином атома у телу (било само са атомима мозга било са атомима целога тела), чиме би се тврдила њена свеп р и су т u о ст у простору тнх атома; или се друго може узети да душа стоји у визи само са једним атомом тела; или се треће може узети да она опет стоји у вези са једним атомом, али тако да се налази у нстом месту са овим одн. да се обоје продпру (иробојност душе и атома била би немогућа кад би душа била тачка одн. атом са привлачним и одбојоим силама). Квалитатпвпи атрибути душе су ио Бошковићу способност (апстрактног) мишљења и сиособност сионтаног делања (илн слободне воље), атрибути који недостају материјалним атомима.