Delo

46 Д Е Л О истини и лепоти његова душа тражи у крајњој линији оно, што је добро, што оплемењава и човека уздиже. Услед тога и рад добија новог подстрека и нове задатке. Наука је овде неоспорно водиља живота. Научно истраживање и сазнање обухвата сте делатности. Ништа се не сматра као право и истинито, што не би било пречишћено умним радом. Само сазнање може да доведе до ваљаности, јер само оно ослобађа човека од привидности и спољашности свакодневних врлина, само оно заснива врлину у сопственом бићу човечијем и једновремено од ње чини једно слободно дело човеково. Оно што се обично назива врлином, а у суштини једва се разликује од телесних покрета, више је производ друштвене средине, резултат нарави и обичаја, а не сопствено дело и одлука. Тек правилно сазнање може да уздигне и биће и његову делатност на ступањ самосталности. Па и леио мора да буде прожето елементима мисаоног, да би се тако ослободило оног правца, који води ка нижим уживањима. Тек мисаони елеменат уклања из појма лепога оно што служи обичној дражи и уживању. Тек отресање свега телеснога уздизање у чисту духовност довршује суштину лепога. Сад је оно, по речима Винкелмановим ,,wie ein aus der Materie durchs Feuer gezogener Geist". Тако ce грчка тежња за лепотом пробија и у философији, а и у науци постаје моћним чиниоцем. Све ово доприноси, да мисаони рад добија нове и врло плодоносне подстреке. Тежња за истином прима у себе, уз дубоку озбиљност, свежину и љупкост, а садржина мисленог света задржава и поред одбацивања свега што је чулно, своју чврстину *и предметност. Сазнање се овде појављује као опажање једног вечито трајућег датога. Тако постаје појам душевног опажања, у нарочитом једном грчком смислу, који се доцније развијао и ниансирао. Опажати не значи пасивно примање једног страног предмета, већ се под њим разуме спајање наше делатности са датим у жив додир, тако да непрекидно струји живот од једног ка другом. А све то било би немогуће, кад бића не би имала нечег заједничког. Око наше мора да је слично сунцу да би у светлости сунчаној могло распознавати предмете; ум наш мора да је сродан са вечитим бићима, да би у светлости идеја могао схватити оно што је вечито. При овакој вези опажање се приближује љубави, еросу. Тежња за душевном продукцијом садржи у себи тражење једног