Delo

Л А Ж И 91 очи била је жеља да не пропусти неопходну реч, од које је зависио њен план. Али су се стихови низали за стиховима, станце за сонетима, не дајући јој оно чим је хтела оправцати, на обичан начин, обрт који је хтела начинити у разговору. И каква штета! Јер очи Ренеове, те очи које су се дизале непрестано са хартије; његов глас који се с тренутка на тренутак завијао као у неки вео; дрхтање његових руку при превртању листова, све је откривало да је комедија дивљења поезији опиЈала до краја у њему Трисотена1 2 који живи у сваком гшсцу. Најзад, оста само још један комад!... Та песма коју је песник оставио за свршетак, као своју најмилију ствар, носила је наслов које даде Сузани оно unо је тражила: Очи Ђокондине.- То беше доста дугачка песма, пола листа — физичка, пола дескриптивна, у којој је писац мислио да се покаже оригиналан што ће поређати у звучним стиховима општа места које је наше доба умножило око овог ремек-дела. Можда треба видети просто у овом портрету једне талијанке студију најслободнијег натурализма и највеће технике, једну од оних борби против заната што изгледа да је била главна брига Леонардова. Није ли он хтео схватити несхватљиву ствар, физиономију у покрету, и насликати нешто што је само једна нијанса које одмах нестане, npe^as озбиљних уста у осмејак? У сваком Случају је Рене, детињски поносан што његово име личи на име оннга којим се назива најсуптилнији уметник у Обнови,3 збио ту у тридесет строфа целу философију природе и историје. Он би дао, за овај трули лонац симболички све сцене из Каваљера, који је био само природан и љубаван — две особине којим се диве само којекакве шврће! Те како би очаран кад му Г-ђа Морен рече: — „Ако могу себи допустити избор, мислим да би ми се та песма највише допала... Како ви осећате уметност! С уметником таквим какав сте ви треба видети ремек-дела великих сликара. Сигурна сам кад би отишла у музеј у вашем друштву, ви би ми показали у сликама толико ствари које погађам не разумевајући... Ја сам, често и врло дуго, седела у Лувру, али сасвим сама. Она очека. Откако је Рене био почео читати ову последњу 1 Трисотен је лице из Молијерове комедије Учене жене, смешан тип претенциозна, духовита, песника што чита своје песме у кружићима који су спремни да му увек пљескају. Пр. 2 Позната слика Леонарда да Винчи, које је нестало прошле године из Лувра. 3 На француском пише се истим словима Венси и Винчи. Пр.