Delo

92 Д Е Л О песму, говорила je у себи: „Како сам била глупа да се тога раније не сетим!...“ док је мигала својим трепавицама као да задржи што боље занос од лепоте. Рекла је оно, мислећи да он неће пропустити сигурно прилику да је тамо види. Он би јој предложио да заједно оду у Лувр, на што би она пристала пошто би се бранила вешто и довољно. Она спази питање на његовим устима, као и то, да га он није смео поставити. Стога она продужи: — „Кад ме не би било страх да вам крадем ваше време?...“ Затим, с једним уздахом: — „У осталом ми се познајемо врло мало“. „Ах! госпођо“, рече младић, „чини ми се да сам ваш пријатељ одавно?“ — „Јер осећате колико сам мало кокета“, одговори она с једним добрим и простим осмехом. „И хоћу да вам то докажем још једанпут. Хоћете ли ми показати Лувр једног дана идуће недеље ?“ XI И 3 J А В Е. Састанак је утврђен за идући уторак, у једанаест часова, у Четвртастом Салону. Док ју је фијакер носио ка старој палати, Сузана је срачунавала, по други пут, опасне стране овог јутарњег забушивања. „Не, то није баш паметно", закључи она. „А да Дефорж зна да сам изашла? Пхи! Ту је зубни лекар... — Па ако набасам на каквог познаника? То је готово немогуће... Онда ћу испричати управо оно што је потребно од истине“. Ту је био један од њених великих принципа: лагати што је могуће мање, ћутати много и никад не расправљати доказане ствари. Она је замишљала како „говори своме мужу, па и самом барону, ако то буде потребно: „Попела сам се случајно у Лувр, јутрос. Срећним случајем наиђох на младог песника кнегиње Комов, који ми је показао неке ствари по музеју... Како је интересантан!... —- „Да“, одговарала је самој себи, „први пут, то ће проћи... Али би било лудо понављати то често...“ Тада је обузеше друге мисли, које нису биле толико суве и позитивне. Очекивање шта ће све дати то виђење са Ренеом узбуђивало ју је дубље него што је хтела. Изигравала је пред њим богородицу, а сад је долазио тренутак да сиђе са олтара, где јој се младић побожно дивио. Њен женски инстинкт дао јој један дрзак план: довести песника до