Delo

90 Д Е Л 0 јих млађих. Пол јој је рекао пре два дана, не подразумевајући ништа рђаво: „Разговарали смо о Рене Венсиу, Дефорж и ја. Није на њега учинио добар утисак. Збиља, боље је да се држе на пристојном одстојању писци чијим се делима свет диви...“ Да се слуга који је пријавио песника нашао у трпезарији у тренутку кад је Сузанин муж изговарао ову реченицу, она би била приморана да каже нешто. Тај случај може се десити сутра, прекосутра. Стога је била себи дала реч да ће у разговору наћи начина да закаже Ренеу састанак ван своје куће. Одмах је дошла на мисао да начини какву шетњу с младићем под изговором да види које знаменито место: да се сретну например у Нотр-Даму, или у каквој старој цркви подалеко од Париза где би били заклоњени од сваке опасности. Рачунала је да ће наћи неколико стихова, међу оним што јој Рене буде читао, помоћу којих би изазвала тај састанак, не одајући се. Она је, тако решена, чекала Ренеа, опет у тоалети за улицу, јер није остављала од јутрос, кад је била на неком венчању, своју модру хаљину, нешто мало украшену, која јој стојала као хаљина за забаве — толико је Сузана истицала округлину својих груди, својих рамена и облину свога струка. Тако обучена и седећи на ниској наслоњачи која јој је допуштала, да покаже, заваљујући се малко, дивну пругу свога тела, замоли младића после неизбежних баналности при сваком почињању разговора, да започне своје читање. Она га је слушала како рецитује своје песме, не чудећи се особеном нагласку, нешто певуцкавом, нешто отегнутом, што је у обичају данашњих књижевних кругова. Њено непомично лице и њене велике разборите очи изгледале су као да одају најдубљу пажњу. Понеки пут само, усуђивала се — рекао би, против себе саме — да избаци по једно: „Како је лепо!..“ или: „Хоћете ли поновити те ту стихови, ја их тако волим!..“ У ствари, стихови песникови били су јој толико исто равнодушни колико и неразумљиви. Да би се ушло чак и површно у дело једног модерног уметника — који у себи има стално још и једног критичара и научара, — потребно је имати развијен дух који се налази само код једног малог броја жена из великог света, а то су само оне које су довољно заљубљене у духовите ствари да налазе времена за читање и мишљење у сред живота, сасвим супротног студији и размишљању. Оно што је напрезало лепо лице Сузанино и кочило њене плаве