Delo

Л А Ж И 95 врло законит дуг. Ономе који би им одбио тај дуг, оне би рекле искрено да је без срца. Затим, као да је хтела избећи дивљење које вређа њену простоту, прихвати: — „Ви заборављате да сте мој вођа данас. Ја ћу се начинити као да не познајем ништа од свих тих слика. Видећу да ли ћемо имати исти укус“. „Боже мој,“ помисли Рене, „само да јој не покажем какву слику која ће јој створити рђаво мишљење о мени!...“ Најобичније жене одликују се тиме што могу, само ако хоће, да метну тако једног човека који је са сваке стране виши од ње у то осећање инфериорности. Али су већ ишли њих двоје; он ју је водио пред ремек-дела, за која је мислио да ће јој се морати допасти. Велике и мале дворане овог драгог музеја познавао је он врло добро. Није било ниједне слике ту, за коју му се не би везивао спомен каквог сна из његове младости, што је прошла сва китећи сликама лепоте присну капелу коју носимо сви у себи пре двадесете године, — чиста капела коју наше страсти врло брзо преобрате у јавну кућу. Колико је пута дошао да се моли пред оне бледе, оне племените фреске Луинијеве1 * што шире своје побожне сцене у тесној соби, поред Четвртастог Салона, кад је желео дати својој поезији сладак чар, широк и разнежен манир старог ломбардиског маестра! Суво и силно Полагање на крст од Мантење,- у другој двораници, при уласку у велику галерију, део одвојен од величанствене слике из цркве Сан Зено у Верони, сладило је његове очи читаве часове, као и најдивнија слика Рафаелова, свети Ђорђе што задаје аждајиједан тако силовит удар мачем, — идеални јунак у ставу да мамузне свога белог коња у ружичастој опреми, на ливади зеленој и свежој, као младост, као нада. Портрети су били нарочити предмет његових усрдних посета, почев од портрета Холбенових,3 Филипа де Шампењ,4 Тицијана,5 па до оне фине и тајанствене жене, коју списак слика придаје просто венеци1 Луини, сликар миланске школе, ђак Леонарда да Винчи (1460—1540). Пр. - Мантења, сликар талијански, рођен у Падови (1430—1506). Пр. 3 Хамс Холбен (1493—1554), чувен са своје познате слике Смрт колов о ђ а и фрески у базелском гробљу. 4 Шампењ, један од најодличнијих француских сликара из XVII века. Пр. 5 Тицијан, славни талијански сликар, први колорист, шеф венецијанске школе (1477—1576). Пр.