Delo

О СРПСКОМ ИМЕНУ ПО ЗАПАДНИЈЕМ КРАЈЕВИМА НАШЕГА НАРОДА — наставак 1810. год. казује управитељ крижевачкога унијатскога владичанства К. Станић тужбе „српскога народа" (nationis Rascianae), што је свидничко унијатско владичанство претворено у викаријат и спомиње, да је Сакмарди оснивао манастир и гпмназију у Крижевцу да се ту „влашка или српска омладина" (juventus Valachica seu Rascianica) учи основама вјере и морала (V. глава). 1815. год. пише П. Соларић: „Грвгзрв, к>раи, стипанв, 0©машв, ес« чавтелно имена Сербалж западн^ церквеи и „По двома тречастпма ДалмацУе, западнЂ церкве Сербли или (ако воле) Словинцн, служесе и данЂ данашнШ книгамп"... (IV глава). 1817. год. каже архимандрит Г. Зелић: „Сербли западић церкве (ерЂ ово су све едни Сербли, како и оши, што су се потурчили, или болћ рећи, помухамеданили, и поушатили) имак> внше узрока радоватисе у своме отечеству, и зато, како су у свачему дал^ћ предЂ нама, тако су и у книгама: само та е сђ друге стране штета што немилице губе езнк своћ славенскШ и родЂ сђ Италшнп*.1 Биљешка 1. Види још биљешку на свршетку Н. главе и 1. биљешку на свршетку IV. главе. Примјере послије 1820. године види н.пр. код М. Шрепела, Građa sa povjest khiževnosti hrvatske, I (1897.) стр. 125. и Летопис Мат. Срп. 76 (1847) стр. 151. (144—5.). Биљешва 2. Овдје би се могло споменути, да се доста често овај или онај наш западни крај зове српском земљом (по1 „ЖитЈб... Герасима Зелића“ (1823) стр. VIII.