Delo

112 Д Е Л О vinski vas jesik“ и „velmi se raduje slovinjski kotar vas‘° п у П. Хекторовића, који каже за М. Марулића, да је њим „urešen bil i jezik slovinskiu2 и у Ш. Будинића „slovinjski jazik“ (више пута). У 17. и у 18. вијеку често се употребљавају ријечи словпнски и Словинци. Ја мислим да ријечи словински и Словинци нијесу биле народне ријечи4, кад су се употребљавале мј. ријечи српски, хр• ватски, Срби, Хрвати, и ево за то разлога: 1) Што се ријеч словински први пут јавља у Срба у 15. вијеку (само један примјер), а од 16. вијека употребљавају је књи• жевници чешће. 2) Према старом словенском гласу Ђ и кајкавачком е (у И. Пергошића је) требало би да буде у јужном говору је: словјенски или словенски (no аналогији), а не словински. 3) Трогиранин Иван Лучић каже 1666. год.5: „Ипак Далматинци и Словени, који су им сусједи, не зову језик словинскијем него хрватскијем или српскијем према томе којијем дијалектом говоре.“ (Dalmatae tamen, ipsisque contermini Slavi, linguam Slavam non dicunt, sed Hrvatam vel Srblam, prout cujusque dialektus est).“ 4) Знамо, да су Чакавци у 16. и 17. вијеку звали себе Хрватима а Кајкавце у данашњој сјеверној Хрватској Словинцима а њихову земљу словинском земљом. С овијем зпачењем биле су ријечи Словинци и словински народне ријечи у Хрвата (и у Срба). Према томе нијесу могли Хрвати у исто вријеме и себе звати Словинцима и своју земљу словинском земљом. Ипак су српски и хрватски књижевници у 16. и у 17. вијеку усотребљавали те ријечи и тонајприје ријеч словински мј. 1 2 3 4 51 Stari pisci, III (1871) стр. 206. 2 Stari pisci, VI (1874) стр. 25. (С. Љубић, Ogledalo, II, 351). 3 Ив, Кукуљевић, Pjesn. hrv. XVI. v. (1867) стр. 42—3. 4 Ив. Кукуљевић, (Put. ро Bosni, 1858, стр. 8) каже, да му је некакав црногорски поп казивао, да је свуда на свом путу нашао „ljude, koji govore njihov slovinski jezik, jer ga tako narod zove oko Ostroga i po cieloj Arbaniji". — За ово ce не може знати да ли је ово И. Кукуљевић измислио (као и многе друге ствари) или га је тај поп преварио. 5 De regno (1666) стр. 281. Испред горњих ријечи стоји ово: „nunc apud Latinos lingua Slava, ut plurimum, antiquo nomine regionis Illyrica vocatur, usuque receptum est, quod latine Illyricam linguam, idem italice Schiavam vel schiavonam significet."