Delo

0 СРПСКОМ ИМЕНУ 113 српски, хрватски, а доцније ријеч Словинци мј. Срби, Хрвати, а каткад су те ријечи употребљавали за све словенске народе. Негда је В. Јагић мислио1, да су назив словински језик створили дубровачки историци и археолози, али 1891. године сумња у то и мисли, да би ријеч словински могла бити од старнне сачувана, јер јој је облик икавачки правилан (према словћнБСКЂ). По свој прилици употреба ријечи Словинац, словински мјесто Србин, Хрват, српски, хрватски неће бити народна, него су српски и хрватски књижевници и школовани људи почели употребљавати те ријечи — које су им биле познате, јер су тако називали Кајкавце у данашњој сјеверној Хрватској и то почели су их по свој прилици најприје употребљавати преводећи латинске и талијанске ријечи Sclavi, Schiavi итд. У 18. и 14. а и у 15. вијеку превођене су ријечи Sclavi, Schiavi... у јужнијем крајевима ријечима Србли, српски. Види у III. глави 1364. годину и у IV. глави 1234. и 1333. годину. Осим тога и у К. Јиречка, Спом. срп. стр. 80—1 (1439 године): Sclavones = Срибли. За тијем пореди у Фр. Миклошића, Mon. Serb. стр. 465, (1454. године) Стефан Калођурђевић „Канжелиер и драгоман сарпски11, а у К.Јиречка, Спом. срп. стр. 67 (1439. године) и стр. 89 (1458. године) зове се исти тзј писар латинскп: „canzellarius sclavusu. 1334. год. спомињу се на полеђини писма Стевана Душана2 „schiauoneschi preti“ = српски попови, а у самоме се писму каже „поиб срБбвски". 1 Archiv fiir slav. Philologie, 13 (1891) стр. 397. 2 Фр. Миклошић, Monum. Serb. (1858) стр, 108. 109. Другп примјер од 1349. године на стр. 147—8 Дело, књ. 64. 8