Delo

О СРПСКОМ ИМЕНУ 121 ka—lw Ове је погрешке употребљавао В. Клајић као доказе за извртање историје и за залуђивање неуке свјетине.1 2 У њега је доказ оно што је у Фр. Рачкога „pometnja“, за то он не помиње, да су те погрешке понајвише настале тако, што су писци иреписивалп једни од других и то не само мисли него и ријечи и реченице. Да би што боље залудио неуку свјетину, исиисује он и ријечи Фр. Рачкога о ствари, али само онај дио, у ком Фр. Рачки казује или тумачи оно, што стоји у писца а изо ставља онај дио, у ком Фр. Рачки казује, како је ова или она погрешка настала. VI. На једном мјесту пише В. Клајић3: ,,Da bismo mogli razumjeti Kačića, koji Boku zove dikom od Hrvata, pak da bismo mogli vjerovati, da je on zaista Boku smatrao hrvatskom, obazreti nam se je...“ Да je B. Клајићу стало до истине, он би овдје додао мисао налику на ријечп Ив. Кукуљевића4: „bunca vriedni naš Kačić“ па би из самога А. Качића споменуо примјере који говоре против поменутога мјесга. Нека чпталац има на уму само ове примјере5: „Hrvatsko kraljestvo uzdržaše pod sobom mnoge države, to jest Karniu, Karintiu, Stiriu, Liku, Krbavu i svu donju Dalmaciu od Jstrie do Cetine. I sve ove države bihu vladane od bana oli ti duka hnatskih... i svi oni koji bihu njima podložni, zovu .se Hrvati, zarcicl zemlje Croacie, oli ti Hrvatie i zaradi njenih bana, od kojih imarn u kratko besiditi“; и други примјер: ,,sva Hrvatska zemlja, to jest Lika, Krbava i Kotor“; испореди и ово: „Odbiže nas Lika i Ivrbava Plemenita Hrvatska država I vas Kotar do vode Cetine.“ Ha другом мјесту казује А. Качић6, како се Хрвати доселише у (римску) Далмацију te „Rvatsku naseliše zemlju: a prozvaše se Rvati od njiova Bana, komu Rvat ime biše“. Треба имати на уму и ријечп самога А. Качића7: „različiti pisaoci različito kažu, i kako oni pisaše, onako ti ja pridajem“. 1 Вара ce Фр. Рачки кад каже, да то прије није било познато, јер је ова ствар позната од 1837. године колико ја знам (Г1. Шафарик, Slovanske starožitnosti, 1837, стр. 673—4; 2. изд. I—II, 1862—3: II, стр. 307—8). 2 Ime Hrvat, стр. 18 — 27. 8 Ime Hrvat (1890) стр. 41. 4 Putne Uspomene (1873) стр. 64. 5 Razgovor ugodni (1889) стр. 110, 31, 34. 6 Korabljica (1782) стр. 411. 7 Razgovor ugodni (1889) стр. 14.