Delo

132 Д Е Л 0 нистра војнога до поручника сваки официр који је припадао комитету, постао је неприкосновена личност. Командант корпуса морао је да пузи пред својим поручником „комитаџи"; валија пред својим писаром „комитаџи“; председник суда пред својим најнижим чиновником и т. д. Маса народна, исламска, осим тога што је осећала у свима јавним пословима овај тајни апсолутизам, осећала је незгоде у свима приватним пословима. У сваком приватном предузећу, у коме су долазили у сукоб инте реси обичнога грађанина и „комитаџи-а,“ обичан грађанин морао је да уступи „младотурчину “. Прошле године у целој царевини младотурски агенти монополисали су куповину десетка за себе. Разлика у подбацивању прихода од продаје десетка прошле године од ранијих отишла је у џепове младотурских агената, јер нико није смео надметати се у лицитирању са „комитаџи-ма“. Ова држава у држави само на своју централну управу, на Солунски Тајни Комитет, утрошила је прошле године 2,000.000 динара. У те расходе ушло је и издржавање „младотурских чета“ у Маћедонији за убијање свију и свакога ко је „противу режима“. Оваквом стању морала се јавити реакција у свима друцпвеним слојевима, па се појавила сасвим природно и у официрским круговима и то баш у најздравијем младотурском елементу. Кад је пуковник Садик дошао у сукоб са владом и Шефкет пашом и дао оставку, јасно је било да је расцеп ту. Садик је уман и енергичан човек. Он је заузимао врло виђено место међу официрима Младотурцима. Његову прву јавну изјаву, да напушта војску због тога што хоће да се занима политиком и што као војник налази да се политика не мири са дужностима војника,— примили су официри који нису припадали Младотурцима са одушевљењем. Његове везе са официрима Младотурцима и његов ауторитет помогле су му да задобије један део официра Младотурака. Први проглас његове странке — Либералнога Споразума иза које се помаљао умни старац Ћамил паша, изазвао је код свију незадовољних елемената надања, а у младотурским круговима страх. Али за воеме „изборне кампање" посланички кандидати ове странке нису смели ни да се јаве на биралиштима и Младотурцима се мора признати да су вешто извели своју „изборну победу", која је била победа Пирова. Схватајући онако „међународну полигику, опозиционари се нису бојали да задену трн у рањаву пету. Они су знали, да се