Delo

ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД 133 младотурски режим не може срушити без буне. Али кога да побуне? Хришћане? Не, јер Турчин Хришћанина не може на леп начин склонити на буну, у толико мање сада, кад су агенги балканских држава у Турској постали привидно већи Младотурци од препреденога Јеврејина Џавид-беја. Војску ? Опасна игра за време рата. Арбанаси су били најподеснији за ову сврху. Три године законодавнога рада турскога парламента знатно су револуционисали и средњи сталеж и народне масе, нарочито у националном погледу. Посланици из Арнаутлука у првој скуп штинској сесији видели су како се „праве“ државни послови. Они нису били арбанашки прваци, јер ови нису хтели примити посланичке мандате из младотурских руку 1908 године. Кад су они делом прихватили програм нове странке Садикове, још пре пролетошњега распуштања парламента, Младотурски Комитет само је констатовао, да је њих узео за посланике као своја послушна оруђа и да они немају никаквога угледа и значаја у своме народу, и ту је стао. Кад су арбанашке поглавице — главари опет и ове године одбили понуду да буду народни посланици, Комитет је опет „кандидовао" друго издање првих арбанашких посланика, људе који ће да примају дневнице и слушају наредбе. Овде су се Младотурци грубо преварили: бивши арбанашки посланици, антантисте и националисте, одбегли су од власти и сјединили се с главарима и овоме овогодишњем арбанашком покрету дали нови, знатно озбиљнији карактер — п ол и т и ч к о-н ационални. Немамо непосредних материјалних доказа али нам је јасно као дан да је арбанашка буна у Старој Србији тесно везана са војничком буном Тајар беја у Битољу. Један и други покрет стално се шире, освајају и побеђују. Оставка министра војнога, популарнога Шевкет паше, сигуран је знак, да су Младотурци пред овако озбиљним догађајима на путу за попуштање. Познато је, да у овим приликама није било подесније личности од Шевкет паше као министра војнога. Овај Арапин одликује се поштењем, богаством и љубављу према послу. Он је у пословима више срећан него „паметан“, гласи суд компетентних војних људи у Цариграду о њему. Тај „диктатор“ младотурски чак и кад је заузимао Цариград најмање је био диктатор и Младотурчин од свих својих другова, младотурских првака. Њему никад није веровао младотурски „трио“: Талат беј, Џавид беј и Халил беј. Џавид беј, Јеврејин