Delo

ЕКОНОМСКИ ПРЕГЛЕД ПРИМЕНА ЗАКОНА О РАДЊАМА ПРЕД СКУПШТИНОМ. Првога јула прошле године ступио је на снагу закон о радњама, који је многе привредне односе регулисао на новој, савременој основи. За ово кратко време његове важности имала је Народна Скупштина прилике да се у два маха позабави применом тог закона. У октобру прошле године поднео је интерпелацију посланик Кацлеровић, а у мају ове године исту такву интерпелацију поднели су посланици Кацлеровић иЛапчевић, тражећи објашњења од Министра Народне Привреде, зашто се закон о радњама не извршује у свима својим одредбама. Поводом те интерпелације чули су се интересантни и значајни говори и погледи на занатско и радничко питање, као и на социјалну политику, која је у Србији поведена овим законом о радњама. Посланик Кацлеровић је у образложењу своје интерпелације, а после одговора министровог, у главном ударао на две ствари: Прзо, што нема довољно надзора ни од месних ни централних власти, да се одредбе о радном времену, о заштити деце, о ноћном ра^у, о недељном одмору, о хигијени радионица, строго примењују. Друго, што се прописи о радничком обезбеђењу у опште не прг.мењују. То су била два конкретна питања, која су се могла јасно и без узбуђења, без жучности расправити. Али у место тог хладног и објективног расправљања ударило се у страну, па се водила дебата у опште о закону о радњама, као да је он у опасности, као да влада мисли да га „слисти“, како се изразио посланик Скерллћ, који се чак послужио и изразима француских анархиста, да би свом говору дао што јачи рељеф. По Скерлићу са законом о радњама врши се „саботажа" и то врши сабо тажу онај, који тоеба да чува закон и да га примењује! Интер-