Delo

X Е Г Е Л 203 категоријама, али дубље унутрашње везе међу њима нема. Позитивни значај његове Логике, све и да није успео (као што и није) да реши постављени метафизички проблем, лежи у самом том систему категорија, и ниједан озбиљан покушај да се категорије изведу не може обићи Хегелов покушај. У том развијању система категорија Хегел је показао толико духа, колико нико у тако апстрактним стварима још није показао. Хегел у својој Логици чини, као што регосмо, покушај једне дедукције света, која почиње од прапочетка, потпуно одозго. Хегел претпоставља да нема ничег одређеног, и онда из најапстрактнијих појмова хоће да изведе сву конкретну множину и све одредбе конкретнога. Он то чини на основу свога принципа апсолутног идентитета мишљења и бића. Развиће апстрактне идеје је развиће појма као таквог, који полази од своје најапстрактније, садржином најсиромашније форме, па се, диференцирајући се, све више богати садржином, док не постане конкретним појмом. На тај начин апстрактна идеја пролази кроз ова три главна ступња : 1. биће (Sein), 2. суштина (Wesen), и 3. појам (Begriff). Сва три ступња заједно чине појам или идеју тако да и целина и трећи ступањ носе исто име (појам); и биће и суштина с> појам, али појам у још неразвијеној форми. У конкретном свом облику појам је оно што је, т. ј. појам. Ово тројство бића, суштине и појма одговара оним трима моментима дијалектичке методе: тези, антитези, синтези (прву најапстрактнију тријаду апсолутнога имамо у апстрактној идеји, природи и духу, затим долази ова тријада). Разлика између бића и суштине је ова: биће значи непосредно биће, а суштина је посредно биће, или биће које је условљено другим бићем. У следећем прво ћемо посматрати појам као биће и његове одредбе. И биће има три своја облика: 1. квалитет, 2. квантитет и 3. мера (Mass). Квалитет је позитиван (+), квантитет је негативан (—), а мера је негација квантитета, која садржи у себи квалитет у једној вишој форми (+) (negare — conservare — elevare.) И квалитет (или биће) има три облика: 1. неодређено биће (das unbestimmte Sein), 2. одређенобиће (Dasein), 3. самостално биће (Ftirsichsein). Даље се неодређено биће јавља опет у три форме: 1. чисто биће (das reine Sein), 2. чисто небиће (das reine Nichts), 3. б и ва ње (Werden).