Delo

МЕЂУНАРОДНА ПОЛИТИКА И СРПСКО ПИТАЊЕ 213 Херцеговину а Италији Рим с изгледима на освајање афричких лука. Готово у једно исто време вођени су били преговори с краљем Миланом о одржавању династије Обреновића у Србији. У јуну 1881 г. они су били приведени крају и формулисани у Тајној Конвенцији, по којој је и тадашњи носилац српске круне утврђивао положај Аустро-Угарске у Босни, Херцеговини, Новопазарском Санџаку и омогућивао њене непријатељске планове према самој Србији!! Због свега овога, због свију ових тајних и јавних уговора, наперених противу српског народа, на поклич херцеговачких револуционара 1882 године нико се није одазвао. Сад је српски народ преживљавао тешке дане разрушених идеала и још теже последице притиска европских споразума. Само је ратни нредсгавник рускога панславизма, генерал Скобељев, својим московским говором нарушио ову гробну гишину у овим данима новога мрцварења српскога народа: „Овога тренутка Словени се бију за своју независност. Ја осећам да ми се срце стегло и да ми недостаје гласа да изразим што мислим“. Али аустрисконемачки страх од очајних речи рускога војсковође мо.гао је лако растерати Калноки. Мирним и свечаним тоном он је у једном своме говору онда изјавио: да су Аустро-Угарској одрешене руке према побуњеницима; да побуна нема никаква ослонца ни у Црној Гори, ни у Србији, ни у Цариграду ни у Петрограду. И ово је била истина, јер је српски народ збиља био „сирак тужни без иђе икога“. Упоредо са сазревањем тројне алијанције сазревао је и савез између Русије и Француске. Кнез Горчаков није могао да опрости кнезу Бизмарку удар који му је овај задао у питању о евентуалном рату између Русије и Аустро-Угарске. Хтео је да му се освети. Године 1875 Бизмарк је спремао Немачку за нови рат с Француском. Он је рачунао скору француску реваншу као неизбежну. Чекати док се Француска опорави и наоружа није имало смисла; њу је требало још једанпут коначно победити. Кнез Горчаков утицао је на Александра II да не допусти овога пута да Немачка још једном туче Француску. И исте године руски цар са својим канцлером посетио је Берлин. Кад је успео да омете овај план Бизмарков, Горчаков је из Берлина послао отворен телеграм руским мисијама код страних дворова : „Мир је у Европи осигуран". „На ово је, рекао нам је једном приликом руски ам-