Delo

212 Д Е Л О ропство. На овоме је Бизмарк почео своју игру према Италији. Протестантска Немачка стала је на страну „римскога сужња“, уз кога је по готову било „његово апостолско величанство“, аустриски цар. Изгледало је, да савез Немачке и Аустро-Угарске с Ватиканом може довести у питање опстанак уједињене Италије. Папа Лав XIII, фини дипломатски ум, показивао је готовост да се ослободи „сужањства“, да напусти Рим и да се пресели у Немачку или Монако. Бизмарк му је нудио да изабере себи престоницу у Немачкој. Немачкој је фалио само још папски престо па да поново постане „Света Римска Царевина немачких народа“. И кад би се „гоњени“ и „протерани" папа преселио у Немачку, онда већ „Рим не би био у Риму: он би био цео тамо где су они, папа и он, г. Де Бизмарк“.' Преко револуционара талијанских, с којима је стално одржавао везе, Бизмарк даје разумети Италији, да она мора бити или с њиме или противу њега. Али ово није било довољно да се Италија одрекне народносних аспирација на Трст и Тријент. Одржавање медитеранске равнотеже било је реалнија подлога за план Бизмарков. .!ош од 1866 године он је систематски подгревао наде талијанских политичара, да „Северна Африка припада Италији“. Француска окупација Гуниса 1881 године разрушила је ова преувеличана надања. Талијански криспинизам, који је опет сам Бизмарк распиривао преко његова творца Криспи-а, отјекнуо је у Италији претњом Француској. Односи између Италије и Француске постали су били гори од односа између Француске и Немачке. Темељ за савез био је положен. Али како да се измире интереси Аустро-Угарске и Италије? Као што је окупација Туниса гурала Италију у савез с Немачком, тако је буна у Херцеговини 1882 године побуђивала Аустро-Угарску да што пре престане талијански иредентизам у Италији и Аустрији и да нађе наслон у Италији за своју политику на Балкану. За афричка „златна брда“ Италија не само што је на ово пристала већ се „у замену“ још одрекла Тријента и Трста. 20. маја 1882 године потписан је уговор о Тројном Савезу на основу узајамних гарантија територијалнога интегритета савезница. Савез је имао да осигура: Немачкој Алсас и Лорен, Аустро-Угарској Босну и 11 Luigi Cliiala, senatore del Regno, Pagine di storia contemporanea, dal 1358 — 1892, Torino-Roma 1893, p. 228. Цитат по приказу Cliarles-a Benoist-a у „Revue des deux mondes", t. 123, 1894,