Delo

ПРЕПИСКА ИЗМЕЂУ ЕПИСКОПА ШТРОСМАЈЕРА И ГЛЕДСТОНА 227 тељу. У сваком погледу изгледа ми да треба врло желети, да се таква сагласност и ако је могуће интимност васпостави између Енглеске и Русије, с обзиром иа циљеве који се имају постићи у Турској. Ви имате по хиљаду пута право: ништа не може да се учини са турским елементом. Једино средство којим се могу препородити турске провинције јесте аутономија њихова са хришћанском владом ма како несавршеном у почетку. Нама се овамо изванредно допада мисао, коју сте ви скоро изнели, да би Турска изгубила све привилегије, што су јој обезбеђене Париским Уговором, кад би одбила да испуни једнодушни захтев Европе. Cessante ratione, cessat rationatum. Турска je примљена у Европски Концерт једино под условом да утврди у својој сопственој кући оне државне принципе, на којима почива култура и човечност. Ако она остане и даље дивља и варварска земља и буде се понашала охоло и непредусретљиво према европском јавном мњењу, онда је недостојна европске заштите и Европине добре воље. Европа би заборавила свој виши позив и заслужила би божанску казну, ако не би у овом случају употребила и силу да уништи за увек сав тај запаљиви материјал што прети општим пожаром. Само још неку реч о овим стварима. Кад сам пре неколико месеци испричао својим драгим енглеским гостима нешто од нечувених свирепстава, што су их извршили Турци у Босни, и кад је то што сам рекао нашло одзива и у јавности, енглески и аустриски конзул сматрали су за дужност да се обрате на мене и распитају се о томе. Пошто је аустриски конзул Словен, то сам му одговорио својим матерњим језиком. Сад како видим из новина, енглеска Црвена Књига објавила је један врло водњикав извод из мог писма. Ја сам слободан да вам пошљем тачан извод, да бисте ви, а ако је потребно и енглеско јавно мњење, тачно знали шта сам писао. Конзулу аустриском писао сам, да сам сазнао о тим турским свирепствима од неколико апсолутно поверљивих сведока, нарочито од својих свештеника, чије су парохије на обалама Саве и који су били очевидци тих грозота. Тада сам додао примедбу: „Представници страних сила увек раде у једном одређеном правцу и међу нама је раширено веровање, да они нису увек способни да према својим шефовима задрже ону независност која је потребна, да би се догађаји преставили у правој светлости. Осим тога, није питање, да ли се овај или 'Онај догађај десио у овој или оној форми, већ је главна ствар, 15*