Delo

Л А Ж И - Пол Бурже — НАСТАВАК XII СвИРЕПА ИСПРАВНОСТ Кад се Рене Венси нађе пред вратима музеја, не могавши стићи Сузану, нападе на њега читав вихор противречних мисли, тако јак и тако изненадан да није знао, стварно, где је био и на чему је био. Сузанин се рачун показао тачан. Двоструки ударац који је задала младићу парализовао је у њему све моћи анализе и размишљања. Да му је рекла да га воли кратко и просто, приметио би без сумње у последњем приступу свесности, арло јак контраст између анђелског карактера, којим је Сузана афектирала. и наглости те изјаве. Признао би да су јој анђелска крила врло слабо прирасла за леђа, да их је тако лако могла остављати у гардеробу. Али далеко од тога, да оставља ова бела крила, тај анђео их је раширио, свом ширином, па се изгубио. „Она ме воли, и никад ми неће опростити што сам јој истргао ово признање", говорио је Рене у себи. Мислио је, од срца, да га је она оставила решивши се да га не види више, а та мисао је заузимала све живе снаге његовог духа. Како да промени такву одлуку у једног бића тако искреног, да није могло сакрити своје смерно срце, да је пребацило себи као неку кривицу ову нехотичну исповест? И младић је виде поново са ужасом насликаним на њеном лицу, са сузама на ивици трепавица?... Корачао је право пред собом, у овим мислима, неспособан да у том тренутку гледа ма какво људско биће, па ма то било и Емилија, његова мила повереница. Узе један фијакер и нареди кочијашу