Delo

240 Д £ Л О супротно. Зашто да се не деси баш кад се он жели. . . Стидео се због те детињске уобразиље. Приписивао ју је вечерашњем инервирању, и непрестано је проклињао ситничзрски дух Г-ђе Офарел. Његово рђаво расположење према мајци парализовало је за тренутак свако сажаљење према ћерци. Он проведе ноћ, претурајући се из једне у другу од ових патњи, док не заспа оним тешким сном око четири сати који пре дави него што одмара, и, кад се пробуди, прва мисао која нађе у себи беше воља за прекидом, воља која се беше учврстила још јаче за време спавања. Али какво средство да употреби? Било је једно са свим просто: тражити девојци један састанак. То је било тако лако? Колико га је пута известила кад Г-ђа Офарел излази из куће! И он је ишао у улицу де Бање, сигуран да нађе Розалију саму са Анжеликом, а ова последња, са сестринског саучесништва слично Емилији, бринула се лепо да оставч двоје заљубљених да на миру разговарају заједно. Да, ту се налазило најпоштеније средство. Али младић није осећао у себи снаге ца подноси ни саму мисао, таквом разговору. Постоји један сраман облик сажаљења који се појављује у сличним кризама. Он се састоји у узмицању пред непосредним видом патњи које човек проузрокује. Човек хоће заиста да намучи жену коју оставља. Али неће да гледа како јој теку сузе. Рене помисли са свим природно да ће уштедети себи ово неиздржимо узбуђење, ако пише. То је велико средство кукавичких воља у сличним прекидима. Хартија подноси све, каже народ. Диже се и поче једно писмо које мораде прекинути. Није налазио што је хтео рећи. За време ових оклевања, прилазио је час прве посете писмоношине. Макако је било савр шено лудо очекивати обратном поштом одговор Сузанин, срце заљубљеног човека залупа брже, кад Емилија уђе у његову собу, доносећи по свом обичају, пошто примети да се пробудио, новине и писма. Ах! да је приметио на једном од та три завоја која му пружи сестра онај елегантни и дуги рукопис, који би познао међу свим другим, ма да га је видео само на једном писамцету! Али не, ови завоји су садржавали три пословна писма које он баци на страну љутито да се та јадна сестра узнемири, и упита га: — „Теби није нешто добро, мој Рене?“ Док је млада жена постављала ово питање, једна тако потпуна оданост засија на њеном лицу, њене очи изражавале су једну