Delo

Л А Ж И 243 Кад ми Розалија отвори врата, помислих да he јој припасти мука, тако побледе... Нисам јој рекла речце, а она је све погодила. Она је као ја са тобом. Она има видовито срце... Ушли смо у њену собу... Та је соба пуна тебе, па твоје слике, и спомени из шетња што смо их заједно правили, и гравуре илустрованих листова поводом твога комада... Почела сам да јој говорим што си ми поручио, врло полагано, заклињем ти се... А она ми рече: — Врло је добар што је вас изабрао да ми говорите! Бар ви ме нећете сматрати за луду што га волим како га волим... још је рекла: — Спремила сам се на то одавно. То беше сувише лепо... И још: — Умолите га само да ми допусти да задржим његова писма... Мене је тако страх за тебе, мој Рене, да, страх ме је да ти ова туга не донесе несрећу...“ XIII ,,At Home".1 Писмо које је Рене метнуо у поштански сандучић Сен-Клуа стигло је заиста на своју адресу, у јутру оног дана који је донео несрећу сиротој Розалији. Сузана га је примила са осталом својом поштом, неколико минута пре него што ће њен муж ући у њену собу, по свом обичају, да попије чај, и она га је читала кад се добро и поштено лице Полово помоли на врата. Он јој викну, својим веселим и звонким гласом, „добар дан, Сизон“, како ју је поздрављао увек, и додаде, како му се дешавало по који пут, „моја плаво ружо“. Ова алузија на славну романсу Алфреда де Мисеа није долазила никад без пољупца. Мисе је представљао Морену младост и љубав, с нешто несташлука, и ваљани момак имао је сујету да се за свој рачун понаша према Сузани као љубавник, а не као муж. Био је од оних чудних супруга који ће вам рећи у поверењу драге воље: „Свему сам научио моју жену; то је једини начин да се спасе од сваке радозналости..." Дотле, био је заљубљен у своју „плаву ружу“ као првог дана, и доказа јој то, овог јутра још, начином на који је пољуби у потиљак док га она одби говорећи му: — „Хајде, остави ме да свршим писмо и спреми чај...“ Она је знала добро да је Пол неће никад упитати ма што односно њене преписке; она је осећала нешто тако слатко гре1 Енглеска реч, којој је тешко наћи замене како на француском тако и на српском. Значи „код своје куће", „на дому“. Пр. 16*