Delo

244 Д Е Л О јући се на ватри младићевих речи да се не задовољи што прочита ово писмо једанпут; прочита га поново. па га онда преви на двоје и метну у недра. Њено је лице тако светлило, кад седе за сто пред скупоценом порцуланском шољом где се већ жутио чај, да јој Морен рече, дирајући је и повишавајући још јаче свој глас. — „Да сам ја неки љубоморан муж, ја бих помислио да сте примили писмо од вашег љубазника, толико изгледате задовољни, госпођо... А да ти знаш како ти то лепо стоји“, додаде љубећи јој руку изнад шаке, њену руку тако свежу, чија позлаћена кожа беше јој сва млака и сва мириска од купања. „Е па! господине, ви би сте имали право“, одговори му она осмехнувши се несташно. Жене налазе божанско задовољство кад говоре с тим осмехом истине у коју не верују они којима се говори. Оне се излажу тако донекле оном осећању опасности што слатко шиба њихове живце. „Је ли пријатан бар, твој љубавник?“ прихвати Пол, бацивши се, сав и одушевљено, у то што је сматрао да је шала. — „Врло пријатан. — „А може ли се знати његово име?“ — „Врло сте радознали. Тражите". — „Вере ми не...“ рече Пол. „Имао бих сувише посла. Ах! Сузана“, додаде с дубоким осећајем и мењајући изненадно нагласак, „како би то било свирепо кад се не би имало поверења!... Да ли можеш да ме замислиш љубоморна, и, доле, у канцеларији с мишљу које би ме јело целог дана?... Пхи!“ додаде на крају, „ја бих те надзиравао преко Дефоржа...“ — Још то је срећа што никог нема да чује ову шалу“, по мисли Сузана кад остаде сама. „Има слабост да прича овакве ствари и у друштву!...“ Али јој се Ренеово писмо тако допало да је заборавила да се разгневи, што је радила кад би јој се муж учинио и сувише простак. Ове лепе и духовите злочинке имају ову логику: оне употребљавају своје најфиније лукавство мећући вам превезу преко очију својим белим рукама, па вам онда пребацују што посрћете. Није им довољно што сте преварени, него хоће да сте преварени само до извесне границе. Даље је сувишно, то им смета и оне вам замерају из срца. Ова се задовољи што слеже раменима са изразом благог сажаљења. Затим извуче писмо оданде где га је била увукла, па га прочита по трећи пут. — „Заиста", рече гласно, ,.не наличи на друге...“