Delo

246 Д Е Л О узрујана би јој још теже да сакрије покрете који су је узбуђивали. Узе ипак завој, погледа га као неко који не погађа одакле му долази каква посланица, оцепи и прегледа писмо брзо пошто је прелетела очима прво преко потписа. Затим, дижући се да га метне међу остала писма на писаћем столу, који је опкољавао бршљан, рече: — „Опет писмо од сиротиње. Што их добијам ових дана, то је чудо; а ви, Фредериче, како се ви извлачите?" „Али то је врло проста ствар“, одговори барон, „педесет динара на прву молбу, двадесет на другу, ништа на трећу. Мој секретар добио је моје заповести за то... То вам је још једна ствар у коју не верујем: милосрђе!... Као да је због оскудице у новцу сиротиња сиромашна. Њихов карактер их је начинио таквима, и то, ви нећете променити... Вид’те, наћи ћете ако се добро обавестите да је, особа која вам тражи милостињу данас кладим се за двадесет и пет наполеондора — имала десет пута, у животу срећу у шакама, или благостање. Дајте јој капитал, па ће бити иста ствар после неколико година... Ја сам готов да дам уосталом, па и онолико колико се хоће... Али да верујем да je новац тако потрошен од какве користи, то је друга ствар... Па онда, ја познајем и доброчинце и доброчинке, ја познајем и рекламу, и како се прави пут у велики свет, и добре везе...“ „Ћутите“, рече Сузана, „ви сте страшан скептик“. И са фином иронијом којом се жене, приморане на лаж, свете оном који их натерава на лукаество, додаде: „Ах ! вас човек не превари лако ! . . .“ Барон се осмехну на ласку своје љубазнице. Да је његово неповерење било и пробуђено, ова би га фраза успавала. Најпрепреденији људи имају једно место, на којем се могу победити увек : таштину. Али свака сумња била је врло далеко од помисли Дефоржове. Сузани је било исто толико лако да га превари колико Ренеу да превари своју сестру. Они који не виде стално, примете последњи оно што би боло очи првом туђинцу који би дошао. То долази отуда што нам туђинац прилази без нарочитог мишљења, нама, док су наши свакодневни пријатељи створили о њима мишљење па се не брину да га преваре и допуне. Због тога барон не примети никако, тога дана, да је његова пријатељица сва узбуђена за време његове посете коју продужи преко обичаја. Причао јој је свакојаке приче из клуба, док је она излазила и улазила у собу, под овим или оним изговором, пиљећи