Delo

272 Д R Л О врста приватне својине, монопола, марксистичког социализма и да су оне већ као такве несагласне са основама данашњег нашег привредно-друштвеног уређења; а с друге стране је тиме индиректно учињено да се потенцира важност и актуелност овог питања по здрав развој наших привредно-друштвепих одпоса. II После овог увода а с обзиром на акутност радничког питања, као и на то, да о њему, и поред свега тога што се о њему врло често води говор, у ширим слојевима нашег друштва владају у врло јакој мери погрешна мишљења, било би вредно ући у ближе расматрање и испитати његове узроке, његове главне карактеристике, утврдити његово садање стање развића, и најзад утврдити његов значај по наш привредни живот и по наше друштво у опште. На жалост ми то овде можемо учинити само у врло ограниченом обиму, јер би нам иначе за то требало много више простора него што нам овде стоји на расположењу, а поред тога у извесном погледу недостаје нам и потребан позитиван материјал, те би с тога, ако бисмо хтели улазити у све детаље овог питања, у многом погледу произвољности биле неизбежне. С тога ћемо се ми овде задржати само на најопштијим потезима остављајући за другу прилику да уђемо дубље у поједина питања. Радничко питање у Србији носи, у главноме узев, исте оне карактерне црте као и у осталом културном свету. То долази отуда што се његова појава код нас има да припише истим факторима као и у другим земљама т.ј. појави једне сасвим нове привреднодрушгвене организације, новчане, на место натуралне привреде, која је изазвала сасвим нова привредно - друштвена груписања. Последица тог новог социалног диференцирања јесте, између осталог, и појава радничког питања. Главна карактеристика овог питања лежи пре свега у стварању једног сасвим новог друштвеног рада, који не располаже никаквим другим привредним изворима до својом радном снагом, услед чега је он упућен да средства за егзистенцију прибавља стављајући своју радну снагу у службу трећих лица. То је први и главни услов за постанак радничког питања. Истина сличних је привредних редова било и раније под владом старих привредно-друштвених односа, који су се базирали на натуралном газдинству, али је пре свега тада њихов број био знатно мањи а поред тога и њихов општи социални положај из основа се разликовао од садањег. Та је раз-