Delo

ЕКОНОМСКИ ПРЕГЛЕД 273 лика последица новог привредног поретка, под зависним газдинством, и у њој лежи битност појаве радничког питања. Према томе да ли се хоће да има у виду дејство новог привредног поретка у предњем правцу на свима пољима нашег привредног живота или не, може бити говора о радничком питању у ширем или ужем смислу. Ми ћемо се овде ограничити па уже поље, на варошко радничко питање, пошто оно и јесте оно о коме је напред свуда једино било говора. Радничко питање на селу није још добило такав акутни карактер, као по варошима, а осим тога није још довољно ни проучено, да би се о њему могло рећи, што и с тога може без велике штете испасти из обима наших расматрања. Радничко иитање у варошима почело се првобитно јављати на пољу ситне индустрије, која је све до најновијег доба била главни преставник индустриске и у опште варошке радиности код нас. Оно се било прво појавило у облику рушења социално-етичких основа, на којима је под дотле владајућим привредним поретком био заснован однос између рада и капитала. Тај однос био је, као и целокупан тадањи привредни поредак заснован на начелу солидарности интереса између рада и капитала. Рад се ту није јављао као просто срество за производњу, које капитал има себи да потчини и искористи по закону рентабилитета, већ на против као фактор потпуно равноправан према капиталу, са којим га шта више вежу заједнички интереси и јаки етички обзири. Та хармонија интереса била је само зато могућа што се овде рад није појављивао у улози сталног и чисто најамног рада, већ на против на првом месту у улози пролазног социалног положаја, који је сам по себи значио извесан еквиваленат за уложени труд, у вези са социално-етичким моментима, који су радницима омогућавали благодети заједничког живога у кућама њихових послодаваца. Новчана награда рада долазила је тек на последње место, услед чега она у међусобним односима између рада и капитала није играла скоро никакву улогу, јер је била безначајна као елеменат трошкова при производњи, с тога она није могла ни бити повод за сукобе између рада и капитала. Положај раднички дакле није сматран као сталан, у коме појединци имају да проведу цео свој живот, већ само као пролазан, с претпоставком да ће сваки раније или доцније стати на самосталне ноге и тиме постати господар капитала. Услед тога су како од стране представника капитала — послодаваца, Дело, кн>. 64. 18