Delo

286 Л Е Л 0 рано почети узвикивати: rendez-moi ma jeunesse! Оставимо дете да буде дете, са свим својим особинама и склоностима, и истом кад се оне потпуно преживе у њему, имамо увете за даљи и друкчији развој. Немојмо чауру учити да лети, нити јаје да кљуца; оно, што изиђе из њих, знаће летети, знаће кљуцати. Читава је замисао Петровићева у основи погрешна за нас, и то нарочито за нас. Наша је школа врло слабо организована и место да радимо на што бољој њезиној организацији, зар да стварамо другу, која ће организацији оне само шкодити, јер ће обе црпсти снагу из једнога и истог резервоар Место рада опет нове управе, одбори, нова правила и т. д., — снаге ће се трошити још више по спољашности и по формалности. Прибијмо се око школе, — она нам и сама даје увек толико посла, да га никада нећемо моћи извршити. И школа је, као и све велике установе, вечити задатак свију нас. Али ја не бих хтео нимало криво да учиним познатој ре‘вности и истрајности д-ра Николе Пегровића. Ја знам врло добро и признајем то отворено, да др. Никола Петровић има много више заслуга но што му се то признаје. Стога и нећу да тврдим да је моје стојалиште једино тачно, и кад би ме Петровић својим радом разуверио у мом мишљењу, ја бих му то без икаквог околишења признао. А да ме разувери, за то је једини пут пракса. Нека оствари своје идеје, нека их оствари најпре у ужем кругу и с ужим делокругом. За иочетак ће бити довољно, да се задржи на својој првој мисли. На срећу, резултати се тога рада јављају релативно доста брзо, и можемо се надати, да ћемо их дочекати. И онда ћемо видети, да ли ће се снаге у раду спречавати, или ће, удружене и појачане, довести до резултата, којима се нисмо надали. М. Ш. Штампарије уСрбији у XIX веку, од Александра Арнаутовића (Београд, 1912, стр. V —ј—;104. 8°. Цена 1,50 дин.). Само је неколико месеци од како сам у предговору своје књиге Историја Српских Штампарија (прештампано из „Дела“ за 1911) зажелео да она покрене литерарне историке на рад о томе предмету. Тада сам рекао да се потпуна Историја Српских Штампарија може да да тек после студија о посебним периодима из историје наших штампарија. — У врло кратком