Delo

КЊИЖЕВНО-НАУЧНИ ПРЕГЛЕД 287 времену појављује сс једна таква студија чији је задатак да пам изиесе постанак и развитак штампарија у Србији у XIX веку. Г. Арнаутовић који се бавио овим питањем нешто раније, узсо је да нам у својој књизи прикаже резултате свога испитивања; но пре него што би то учинио, он хоће да нам назначи и правац свога рада, те нам у предговору изречно вели: „Проучавати историју оснивања штамцарија у Србији у XIX веку значи проучавати на првом месту историју данашње Државне Штампарије Кралзевине Србије“. С тога се г. Арнаутовић у читавој студији бави у главном њеном историјом и развитком до 1842 год. За израду своје студије г. Арнаутовић се служио грађом која постоји о томе предмету, и коју сам и ја употребио прн гшсању тога одељка у горе споменутој књизи. Г. Арнаутовић је био љубазан да о мојој књизи напише приказ (види „Књижевни Гласник“ св. за 1, април 1912) у коме ми је учинио извесне замерке; с тога ћу ја морати без своје воље а ради ствари на којој смо радили, да унесем мало полемике у оцену његове студије. Пре свега г. Арнаутовић ми замера да сам унео забуну односно датума у оснивању штампарије. Ја сам међутим доказао да је штампарија купљена у Петрограду, стигла 21 маја 1831 год. и исте године отпочела рад. Рекао сам још да Ј. Бошковић вели да је штампарију донео из Русије Цветко Рајовић, па сам напоменуо да је веровагно штампарија дошла у више пута. Г. Арнаутовић је био сретније руке и у Државној Архиви: Србија и Русија 1828—1832 (свакако тајиој архиви) нашао документа из којих се види да су штампарију купили у Русији Цветко Рајовић и Аврам Петронијевић. После овога могу са сигурношћу да тнрдим да први делови штампарије нису дошли 21 маја 1831 г. већ нешто раније. То су биле матоице које су собом могли да понесу Рајовић и Петронијевић. С тога је Вук Караџић и могао на питање Копитара одакле су матрице, да одговори још 25 марта 1831, да су матрице из Петрограда, да су од грађанских слова врло лепе, а „од ћириловских да су донели и штемпли и матрице од оних слова што је библиско обшчество у Питеру њима штампало; и све је по скупе новце купљено. Словоливца још немамо, и мислим да га још нико и не тражи“. Оно пак што је дошло 21 маја био је свакако други део штампарије, вероватно машине (у акту стоји инструменти типографически). Као трећа пар-