Delo

288 Д Е Л О тија биле би матрице које су очекиване из Беча крајем 1832 г., као што и сам г. Арнаутовић вели на стр. 35. Исто је тако г. Арнаутовић указао на први званичан помен о штампарији у „Височајшој Порти от народа Србског покорљеишем прошенију" од 1820 године. Он мени замера што то нисам знао те сам учинио погрешку и рекао, како је Давидовић учинио да захтев за штампарију уђе у посебан акт Акерманске конвенције и у Хатишериф. Давидовић, вели он, није био у Србији 1820, те за то није његова заслуга што је тај захтев унет у Прошеније из кога је тек ушао у Акермански акт и Ха тешариф. — Да је г. Арнаутовић пажљивије прочитао пасус у коме ја говорим о томе (стр. 27) видео би да ја то нисам тврдио. Видео би да сам ја рекао само оно што и он тврди, наиме, да се Давидовић вазда сећао штампарије и свога плана (г. Арнаутовић верује чак да је „доцније покушаје ои делом инспирисао)“. Схватајући тако рад Давидовића, могао сам да закључим, да је нри доношењу акта Акерманске конвенције морало да се обазре и на тај рад, те унесе и та жеља као захтев. Тако исто г. Арпаутовић не може да тврди да Давидовић није пазио да сс приликом давања Хатешарифа не избрише тај захтев, као што се често дешавало; шта више Давидовићева је заслуга донекле што је захтев ушао у Прошеније. Г. Арнаутовић није тражио узрок зашто да тај захтев уђе у Прошеније; али да је то учинио, нашао би да је „образованија класа српског народа којој су припадали Вукови кореспонденти и пријатељи“ желела још врло рано, на неколико година после Милош-Марашлијине погодбе „да Милош подигне типографије, да помаже књижевнике да диже школе и „алтаре музам“ да се сви путови у Србији наукама отворе“; јер само у таквој Србији они су могли да заузму положај који им припада, место да лутају по туђим земљама11.1 — Није ли међу њима био један од највиђенијих Давидовић? Говорио сам о овим двема замеркама, јер су оне најглавније и од већег значаја за даље испитивање; у третирању друге био сам нешто опширнији, пошто сам хтео да покажем како недовољно залази у саму ствар г. Арнаутовић. Он нам често даје врло слабу слику времена о коме говори и појавама значајним 1 Dr. М. Гавриловић: Милош Обреновић, I 367 и Сл. Јовановић: Уставобранитељи, стр. 47.