Delo

КЊИЖЕВНО-НАУЧНИ ПРЕГЛЕТ. 289 не тражи узроке, док нам више пута говори о стварима које су мање више понављање и игра речи. Н. пр., пошто је рекао да је врло јака жеља Караџићева да се оснује штампарија и да га је ради њене набавке послао кнез Милош у Беч — вели он: „У осталом, и да се није Караџић оволико интересовао за оснивање штампарије, може се претпоставити да је поред кнежеве воље, и управо пре ње, била његова жеља да се почне радити на том оснивању“ (стр. 19 и 20). Мало после он пише читав пасус : „Напослетку, чак да Караџић није имао нимало иницијативе у почињању тога набављања и куповања, ипак је његов покушај да се купи штампарија теран најдаље. Он је имао много изгледа на успех због заузимања која је Караџић живо чинио у Бечу“. (стр. 20). У опште је слаба страна г. Арнаутовића да своје реченице па разне начине окреће, мислећи да тиме даје неку утанчаност својим опажањима. Код радова овакве врсте треба бити јасан и и прецизан. Понављање и игра речи само замарају и не допуштају да се уђе дубље у саму ствар. У раду г. Арнаутовића се може често да осети овај недостатак. Изгледа да је много пута његова жеља да нам лепо, што лепше описује. Отуда су му неки пасуси у погледу концизности површни, без садржине. Г. Арнаутовић често говори с много претенциозности која чини непријатан утисак. ГБегов предговор је сав у таквом тону. Мсни се чини да би ова претераност самопоуздања често пута могла да буде умеренија, особито кад је реч о питањима не испитаним, где се мора често да нагађа и из неких факата да закључује. Поред тога, г. Арнаутовић ни сам није довољно поуздан. Ето, докле на страни 39 тврди да је узрок преношењу штампарије у Крагујевац најпре инцидент и свађа у штампарији, па за тим уређивање новина, дотле на 63 сасвим енергично иде за мишљењем М. Петровића, па вели : „да се он (Давидовић) не би удаљавао од кнеза, и да би штампарија била под већим надзором одлучено је да се она премести из Београда у Крагујевац". Ако бих хтео да будем педантан као што је био г. Арнаутовић у оцени моје књиге могао бих му наћи још доста мањих примедаба. Но моја жеља није да тражим и указујем на недостатке. Ја сам о њима говорио само у толико у колико они доприносе самој ствари, јер сам још увек далеко од тога, да потценим рад г. Арнаутовића који има многе добре одлике. Тако је г. Арнаутовић врло добро средио и распоредио материјал. За тим Дело, књ. 64. 19