Delo

290 Д Е Л 0 је пазио на излагање. Управо, ок је и сувише хгео да буде у лепом стилу, те је за то падао често у другу погрешку. Мени се чини да се код нас често говори о стилу. Нарочито у књижевним критикама то је неисцрпна тема. Г. Арнаутовић је из школе где се сваког дана слушају дискусије о лепом писању. Како би било кад би он слушао и разговоре о дубокој и паметној научној прози која више групише чињенице и ствара логичне синтезе, но што гледа на леп и чисто фразаст изражај. Доиста, време је да и наша критика обрати већу пажњу на ту страну. Можда би и ми добили тада дубље књиге, а мање лепог причања. Напослетку, ја се радујем што видим да се ради на предмету којим сам се бавио, и што је г. Арнаутовић у својој студији пошао путем који једино може довести до потребних резултата. Ја верујем после овога, да није далеко време када ћемо добити потпуну историју српских штампарија, тих „чинилаца првога реда у духовном животу Срба“, како то лепо вели г. Арнаутовић. Како је г. Арнаутовићев рад један успех у том правцу, ми га препоручујемо читаоцима. В. Будимовић. F. К1 u g е, WortforschungundWortgeschichte. Aufsatze zum deutschen Sprachschatz, Лајпциг, Квеле и Majep, 1912. Стр. VI, 183. Цена 4 м. Фридрих Клуге, професор универзитета у Фрајбургу у Б., писац познатога етимолошког речника немачког језика, радо се бави појединим питањима из области немачког језика у вези са културном историјом немачког народа. Један део оваквих својих расправа Клуге је скупио и издао раније у двема књигама: „Unser Deutsch. Einfiihrung in die Muttersprache11 (Лајпциг, Квеле и Majep, као прва свеска збирке: Wissenschaft und Bildung) и „Bunte Blatter. Kulturgeschichtliche Vortrage und Aufsatze“ (Фрајбург у Б., Билефелд, 1908); а недавно је изишла и трећа, лепо опремљена књига под натписом, који смо истакли напред. О првим двема књигама у „Делу“ је већ била реч1; овде смо сада ради укратко приказати читацима и ову трећу књигу скупљених расправа ученога германисте. 1 Види расправе „Salamander“, „Дело“ за повембар 1909., и „О историском Фаусту“, „Дело“ за 1911.