Delo

Д Е Л О Der Untergang превео је г. Ћурчин: пролазност и противи се моме предлогу: пропаст. И за ово нашао сам потврду у руском преводу, где је та реч преведена са: „гибелг>“. Der Kameltreiber превео је г. Ћурчин са: мазгар, и при томе остаје и после мога предлога, да је ту реч ваљало превести: камилар „—а ко је од нас чуо још за камиларе!" узвикује г. књижевник и научник. Ја верујем да он није чуо, али он није цео свет. Да је код нас обичнија реч камилар него мазгар доказ је народна изрека: „Једно мисли камила а друго камилар“. Реч Gurgeln преведена је код г. Ћурчина са: мукло завијање. Ја сам предложио: грготање. Он то не прима, али да је Ниче хтео казати то што је пронашао г. Ћурчин, он би употребио другу коју реч, а г. Ћурчин се одлучно изјаснио против тога, да ма коју реч искаже на српском другојачије него што је Ниче мислио. Око ове речи могло би се, дакле, још дискутовати. Док сам писао свој ранији приказ о преводу „Заратустре", збиља сам био у недоумици, да ли онакве страшне омашке и нетачности у преводу да припишем незнању немачког језика г. доцента или брзоплетости и аљкавости, с којима је улетео у овај посао. Ну, после његова одговора у „Срп. Књ. Гласнику" може бити говора само о незнању немачког језика код г. доцента за немачки језик. Јер кад он може надугачко и нашироко доказивати да реч : u n v е г w u n đ b а r (необранљив) значи: п e o до љ и в, и да та реч није изведена од глагола v е r w u n d е n, већ од verwinden, онда ту престаје сваки разговор. Он, стручњак за немачки језик, не зна да се наставком bar могу у немачко.м језику извести придеви само од инфинитивне основе, дакле: v er w u n d е n—v e r w u п đ b a r (и одречно : unvervvundbar); v e r w i n d e n—v erwindbar (unvervrindbar). Г. Ћурчин зна да од глагола verwinden постоји прошасти придев verwunden, и мислио је, да је unverwundbar постало од тога придева. Нека завири мало у граматику, па ће тек тада моћи увидети, како је награјисао. Ма да није потребно позивати се на руски превод и у овако простим и јасним стварима, ја ћу то ипак учинити ради самога г. Ћурчина. Дакле, у руском преводу стоји : „нћ>что, чего нелБи ранитБ“ а на другом месту : „неунзвими“. И шта онда да човек каже на ово његово тврђење: „они (т. ј. Кангрга и Пијаде) не знају да постоји и један глагол ver-