Delo

КЊИЖЕВНО-НАУЧНИ Г1РЕГЛЕД 295 да је допуштено, већ му се пружа прилика да ову накараду од превода брани и да виче како нико не зна немачки до он! Како је г. Ћурчин поступио при свом одговору на поједине нетачно преведене речи, тако је радио и у одговору на замерке о нетачно преведеним местима: из 16 мојих наведених места дотакао се само два-три. Тако он је: ein ungevvusster Neid — превео: невесела завист. da сам у писању омашком метнуо значење: несвесна место: незнана завист. И ако бих могао доказати, да је то случајна омашка, ја то ипак нећу чинити, јер не тражим да ми се верује на голу реч. Г. Ћурчин, у место да брани најпре свој превод, па онда да напада мој, прави се невешт и своје скроз накарадно значење и не спомиње, већ развија читаве теорије о моме незнању немачког језика. Што не објасни најпре откуда то може ungevvusst значити: невесео? Он се закачио онде, где је у своју одбрану могао бар нешто рећи, али је „каваљерски“ прећутао сва она места, која су очит доказ о његову незнању и немачког и српског језика. Ево доказа. Hiite đich aber, dass es riicht dein Verhangnis vverde, all ihr giftiges Unrecht zu tragen! — превео je: Али ce чувај, да ти не дође главе то што носиш на себи сву њихову отровну неправду! а треба: ...,да ти не буде суђено, да носиш сву њихову отровну неправду. Wohl, vvohl, den Suchenden! превео ie г. Ћурчин: Држите оне који је још траже!, а треба: Тешко, тешко онима, који је траже. ...Vom Volke kam ich, von dort her kam mir auch Gottes Stimme — преведено je: Из народа сам дошао: глас народа, глас сина божјег; а треба: из народа сам дошао: отуда ми дође и глас Господњи. Нека сада читаоци иресуде, може ли се овакав превод назвати тачним и да ли превод заслужује да се о њему воде какви обзири. На крају цитираних нетачно преведених места додао сам, да таквих нетачних места има још много. Г. Dr. Свет. Ристић изнео је неколико таквих скроз погрешно наведених места. Али поред свега тога г. Ћурчин на неколико места тврди, како нисам успео ни у једном случају да обелоданим његово незнање немачког јсзика, него шта више да сам дао доказа о свом незнању. Он то говори да би сам себе охрабрио, а свако, ко иоле располаже знањем пемачксг језика, видеће где је истина.