Delo

297 КЊИЖЕВНО-НАУЧНИ ПРЕГЛЕД 11. Meine Liebe fliesst iiber in Stromen, abwarts, nach Aufgang und Niedergang. — „Моја ce љубав прелива бујицом, низбрдице, ка изласку и силаску". Треба: Моја... ка истоку и западу (125). 12. Pflugschar will ich euch heissen. — „И исповрнуку вас као ралом“. Треба: Хоћу да се зовем за вас раоником (144). 13. Also lachte sie, die Unglaubliche, aber ich glaube ihr nicmals und ihrem Lachen, wenn sie bos von sicli selber spricht. „И он ce смејаше невероватним смехом; али, ја му не верујем никад, ни његову смеху, кад сам себе ружи“. Треба: Тако се смејала она, невероватна, али ја не верујем никад њој ни њеном смеху... (171). 14. Das ist aber meine dritte Menschen-Klugheit, dass ich mir den Anblick der Bosen nicht verleiden lasse durch eure Furchtsamkeit. — „А трећа je моја људска мудрост: што не дам да ми се поквари посматрање зла услед ваше страшљивости“. Треба: А трећа... да ми се поквари посматрање злих (људи) 232. 15. Und so geschah's — „и ту би одлучено“. Треба: и овако се то догодило. Засве ове примере нашао сам потврдеу руском преводу, али нисам могао свуда исписивати и руски текст, јер би се ово отегло у бесконачност. Даље нећу набрајати, и ако има још доста места која одају пезнање г. Ћурчина. Поред мојих ранијих 16 примера и оних силних примера, које су навели остали критичари биће и ово довољно да увери свакога, па и самог преводиоца, да је он у преводу „Заратустра" направио страшан дармар. Ко је читао најпре Ничеов оригинал, па узме у руке овај превод, видеће да ту има мало чега заједничког. Нека читаоци сами размисле о овим погрешкама и нека створе суд о упорном преводиоцу, који овако вели односно погрешака, које су изнете први пут: ...,,од свих тих преко 150 наведених места из мога превода, нема ниједног које би одавало моје непознавање немачког језика. Ја одмеравам тежину својих речи, и узимам пуну одговорност за сваку од њих“. Или: „...морам мало да застајем и развијам ствар, јер треба да на што мање примера утврдим неоснованост свих навода иојих критичара". Као што се види, г. Ћурчину је главна ствар, да упорно одриче да сам ја пронашао и једну грешку, која би одавала