Delo

ш д č л о његово незнање. Примера има маса, па нека свако суди о основаности горњих тврђења г. Ћурчина. Кад је г. Ћурчин видео да му неће свако веровати, да у његову преводу нема грешака, онда је почео полако узмицати: најпре признаје, да може бити говора о томе, да ли би место употребљених израза могао доћи који подеснији; одмах затим и категорички изјавл.ује: „Поуздано је, да моме преводу има замерака, и да има у њему грешака и у погледу немачког језика које ће требати наћи и исправити" (курзив је мој. Ј. К). Да је ово одмах отворено признао, не би ничега ни било. Најзад, ја не марим, што он и даље остаје при томе да ја нисам пронашао ни једну грешку у погледу нетачног превођења. Главно је, да он признаје да има „грешака и у погледу немачког језика“. Али кад универзитетски наставник за немачки језик не уме тачно превести са немачког језика, па то отворено и призна, онда је то доказ да он није за тај положај. А до оваквог се закључка мора доћи нарочито онда, кад се узме у обзир једно његово раније признање, наиме, да је он нека места овога превода поредио са француским преводом. — Дакле, универзитетски наставник за немачки језик не може дати самостална превода са немачког језика, већ прибегава преводу са превода! Збиља интересантан факат! С каквим правом, онда, може г. Ћурчин говорити за другога да не зна немачки? Кад је допуштено универзитетском наставнику немачког језика да може у преводу са немачког правити овакве и оволике грешке, онда шта је остало за друге! И докле ми гимназиски наставници ономе матуранту, који би у свом писменом задатку направио и десети део ових и оваквих погрешака, које је направио г. Ћурчин, не бисмо никада признали зрелост, дотле г. доцент претендује да помоћу оваквог превода постане ванредни професор Универзитета! Одиста, ствар за размишљање. На крају свог приказа навео сам неколико примера, који сведоче да г. Ћурчин не зна српски. У место да с разлозима побије сваки мој навод, он развија читаве теорије. Кад му устреба да одбрани какву своју погрешку, онда и он загледа у Вука и све његове следбенике; кад му пак то не иде у рачун, онда он прича, како се језик развио и како не треба тражити доказа за чистоту језика код Вука.