Delo

књижквно-нАучни ПРЕГЛЕД 299 Ја сам замерио г. Ћурчину, што јеупотребио: жар као именицу женског рода. Он чак тврди да „тако пише у Вуку“. Не знам шта да кажем на ово! Загледао сам у Вуков речник и тамо стоји да је именица „жар“ мушког рода. Где је то г. Ћурчин могао наћи у Вуку да је женског рода, то ће он знати. Замерио сам му, што је liebcn (волети) преводи са: љубити. Он и ту не признаје да је погрешио. Место доказа ја ћу цитирати његову реченицу, па нека свако суди, да ли сам био у ираву. Стр. 99: „А ево шта је ваша част: да увек више љубите, него што вас л>убе“. Ко је тај, ко би овде под „љубити“ разумео „волети“? — Он и такву ствар брани! Да г. Ћурчин не употребљава, кад треба, заменицу свој, за то има пуно примера. Па сам додао да има и обратних случаја, т. ј. да је г. Ћурчин употребио заменицу свој онда кад не треба. Он против тога устаје. Да ли сам истину казао, нека свако види из овог примера: „Ја, међутим не држим госпођу Форстер ии најбољим познаваоцем, ни најдубљим тумачем свога брата“ (IX стр.). Према овој реченици излази да је г-ђа Форстер добар познавалац г. Ћурчинова брата. Ја бих радо видео онога, ко би могао другојачије разумети ову реченицу! Ако је г. Ћурчину мало овај један пример, ево му и другога: „Само је сада свест своје оригиналности била у Ничеа најјача“ (XVII). — Овде је подмет свест, и онда би значило овде: оригиналност свести, — а то није хтео рећи г. Ћурчин. Зар нисам имао права, г. Ћурчине? Може г. Ћурчин писати читаве расправе о предлогу: са, али његов израз: „са Ниче“ остаће увек погрешка, од које се неће моћи никад одбранити. Исто то важи и за: подне. Казао сам да стално пише: је си место; јеси. Тако сам иашао написано на четири места. Он тврди, да је на два места написао: јеси. Правило се ствара према већини, јер свакако да је код г. Ћурчина обичније оно, што се налази написано на четири места него оно, што је на два места написано. Погрешка би била, да је и једанпут написано. Што се тиче писања: не ћу или: нећу, могу рећи само толико, да се г. Ћурчин после моје замерке почео прилагођаватп и облику: нећу. То исто важи и за: дванајест и петнајест. Г. Ћурчин сс поправио, и сад, кад само пази, пише правилно: дванаест (иа