Delo

300 Д Е Л О пр. дванаестерац). Мило ми је, што се поправио, а може слободно и даље викати, да ми не признаје ни једне погрешке, и да ја не знам српски. Г. Ћурчин не одговори ништа на ове моје замерке: утонути у ситости (место: у ситост); записао на парче хартије (место: на парчету хартије); четрдесет мислима. Г. Ћурчин не зна да после бројева 5 и више именица мора доћи у други падеж множине, а никако у други који. Он не објасни ни то, зашто у обичној реченици раздзаја запетом прирок од подмета, на пр.: „Шта је то, љубав? Шта је то, стварање?11 и т. д. Г. Ћурчин рђаво употребљује предлог: од. Овај може стојати само са другим падежом, дакле: од чега, а никако не може бити: од што, као што пише г. Ћурчин. За г. Ћурчина свакако није никаква погрешка, кад напише: „слагати са својом трудноћом“ (овде: слагати долази од: лагати). Шта ће му оно с? Или: „али је теже велико заповедати“. Код њега од: крљушт гласи седми падеж: на крљушци. Овакав би облик могао постати само од крљушка, а та реч не постоји. Код њега глагол: мумлати значи кретање, и прелазан је, те отуда: „О, и у вас, велике душе, мумла она потмуло своје мрачне лажи“. Он пише на пр.: „Очигледно иде затим“ (место: за тим). Код њега се од глагола: одбранити изводи именица: обрана. Ето, све су то за г. Ћурчина ситнице и критичари му само из зле воље праве замерке! Он своје знање немачког и српског језика сматра као неку кулминацију, до које уопште може доћи један човек, и просто се не може начудити, како се може усудити да критикује његов рад један од гимназиских „професора, који кроз плот гледају у књижевност“. На овако „отмен“ суд о професорима могло би се одговорити г. Ћурчину, да је боље гледати у књижевност кроз плот, него давати књижевности таква дела, за која се са прилично права може рећи: „И књижевне ливаде потребују ђубрета'*. Овим бих могао завршити ову своју последњу реч о српском преводу „Заратустре“, али да би необавештени читаоци видели, да ја о раду г. Ћурчиновом нисам скоро ништа ново казао, морам навести два ранија суда о њему.