Delo

КЊИЖЕВНО-НАУЧНИ ПРЕГЛЕД 301 Баш „Срп. Књ. Гласнику“ има г. Ћурчин једино да захвали, што је изишао на површину. Када му је једно време било ускраћено да у њему штампа своје саставе, он га је у „Новом Времену“ почео отворено нападати. Тада је и „Срп. Књ. Гласник“ изишао из резерве и казао за г. Ћурчина многу горку истину. Ево шта вели „Српски Књижевни Гласник“ (стр. 557. за 1910. годину): „Критичару „Новог Времена", који изгледа млад у своме знању књижевности, извесно Ростан сувише импонује! Хоћемо ли му рећи нешто ново ако му кажемо да није све злато што сија“... „У „Срп. Књ. Гласнику“ — признаћемо искрено — објављен је ту скоро још један одломак из Ростановог „Сирана“, коме се могу учинити исте замерке, ако не и похвале, које и овоме иреводу. И тај је превод од човека који не зна француски. И његов преводилац је, преводећи, имао поред себе и Фулдин немачки превод. И његов преводилац је при свем том објавио да му је превод учињен само „с француског11. Разлика између оба превода је само у томе што је први превод гори од другога. Он, истина, као што критичар тражи, има исти број стихова који је и у оригиналу; али то је једино што је у њему исто с оригиналом; — ако не хтеднемо ту рачунати и „камење спотицања", које је први преводилац све задржао у својим стиховима“. „Има их доста“ (— превода Гетеове поезије у српској књижевности), „које би требало узети на око. Има један — вај! опет у „Српском Књижевном Гласнику“, — који је недавно објављен, и у коме нема ни поезије ни Гетеа. На тим се стварима треба задржавати. А ове неважне и кратковремене треба оставити да их ветар носи“. Дакле, „Срп. Књ. Гласник" тврди да г. Ћурчин слабо познаје књижевност; да не зна француски; да је његов одломак из Ростакова „Сирана“, оштампан у „Срп. Књ. Гласнику“ рђав; да је за тај превод написао да га је презодио „с француског“ а у самој ствари преводио га је са немачког, Фулдиног превода; да су г. Ћурчинови преводи Гетеових песама тако рђави, да у њима нема ни поезије ни Гетеа. Г. Dr. Милан Шевић утврдио је у „Летоиису“ Матице Српске да г. Ћурчин не само није лепо превео неке Гетеове песме, већ да их чак није био у стању ни да разуме. Г. Ћурчин није ни покушао да побија овако немио суд о својим радовима, једно, што није знао ништа навести у своју