Delo

302 Д Е Л О одбрану, а друго, што није смео и даље изазивати гнев код људи, који су око ",Срп. Књ. Гласника". Зато је сав свој гнев излио на мене, кад сам се ја усудио да му кажем оно исто, што су раније већ други казали, против чијих исказа није смео реагирати. Лепо вели наш народ: „По јутру се познаје дан“. И г. Ћурчин је посведочио истинитост ове изреке у свом првом раду, у својој докторској дизертацији, чији је предмет био : „Српске Народне Песме у Немачкој“. Чим је штампао ту своју дизсртацију, био је одмах изабран за привременог доцента на Универзитету. Али се ускоро затим појави врло опширан и стручан приказ тога г. Ћурчинова рада у Јагићеву Архиву за Слов. Филологију. Писао га је чувени слависта, професор градачког универзитета, г. Мурко. На пуних 17 листи збијеног слога (Архив за 1906. год.) изнете су ту многе заблуде, нетачности и грубе погрешке у раду г. Ћурчина. Г. Мурко је просто „искасапио“ г. Ћурчинову дизертацију. Ту је, пре свега, утврђено, да је г. Ћурчин као слависта сасвим подбацио; да од почетника није се ни могло много тражити, али да је г. Ћурчин ипак могао дубље ући у саму ствар и да тачније преводи српске изворе. Г. Ћурчин је још овде показао свој „особити“ преводилачки дар! Г. Мурко износи како је г. Ћурчин превео: Драгоман и девојка: die schone Dolmetscherin (лепа тумачица); у свили: auf roter Seide (на црвеној свили); чохудопољане (до пода): Tuchzeug bis zur Wiese (чоху до ливаде); упут (одмах) са: untervvegs (успуН; дика (у смислу: понос) са: Geliebter; г. Ћурчин тако далеко тера у буквалном превођењу да он чак преводи: књига (у стиху: књигу пише...) са: Buch а не са: Brief (писмо; што овде једино и значи реч: књига). Зато г. Мурко — вели: „Ahnliche F1 uchtigkeiten, Mangel, und sogar grobe Fehler finden wir in Ć-s Ubersetzung der Quelle der Goethe’schen Klaggesanges, wo doch besondere Sorgfalt geboten war“ (стр. 357.). Г. Ћурчин није смео ни против ових г. Муркових тврђења да реагира ни једном речју, јер је увидео сву основаност изнесених замерака. Али ни ово није ништа смегало његовој каријери и он је, иако мало доцкан, ипак постао стални доцент за немачки језик, као што се нада да ће после свога превода „Заратустре" постати ванредан професор Универзитета. Али чега није било и чега још неће бити!