Delo

КЊИЖЕВНО-НАУЧИИ ПРЕГЛЕД 303 Као што се види, г. Ћурчин показује ипак неку сталност и иапредак : он при превођењу стално греши, и греши све више п више. У првом његову раду износио је број нетачних и накарадно преведених речи и читавих места неколико десетина, али се тај број у другом његову раду попео већ на нсколико стотина, и оправдана је нада да у трећем његову раду тај број порасте на неколико хиљал^а. Зар се не би могло с правом после овога узвикнути г. Ћурчину: „Перо у трње, а књигу у шаке“! vIobah Каигрга.