Delo

ПОЗОРИШНИ ПРЕГЛЕД 307 љефну слику и духовну суштину свог времена и своје отаџбине. Он није писац првога реда. али се не може рећи да је трећег. Ришков ипак има свој триумф: његове се ствари преводе и приказују готово на свима словенским позорницама. То је случај нарочито са његовом комедијом „Државни стан“, која се у овој сезони играла и на нашој позорници. Садржина овог комада је врло занимљива и пуна хумористичних елемената; по где где и тендециозна. Виктор Ришков је писац који би, кад не би писао за позориште, био одличан и примамљив романсијер. Овако, пишући и за партер и за галерије — он стиче неподељено мишљење. После оваквог избора руске драме, човек се и нехотице пита: где је Достојевски, где Чехов? Камо браћа Карамазови", камо „Три сестре“, и т. д. Док се утицај руске савремене драме опажа и на западу, дотле је он код нас тако рећи неосетан. Размишљање нас још више чини песимистом, кад помислимо на успех, који би се имао, рецимо, интерпретацијом Андрејевљ>еве „Анатеме", или ако пођемо корак даље — интерпретацијом његовог чувеног и опскурног Хагарта (из ,,Океана“). Од музичких комада треба поменути једино Моцартову пасторалу „Бастијана и Бастијану" и Мајарову комичну оперу „Виларови драгони", која је имала знатног успеха, јер је понављана увек аплаудирањем. Од реприза Шекспирове драме („Кориолан“ и ,,Магбет“) заслужују особиту похвалу у погледу инсценације. Г Андрејев као редитељ имао је да да нечега новог нашој позорници што се тиче режаје. И г. Андрејев је, у друштву са г. Балузеком, успешно дао. Модерни режисер, при инсценацији Шекспира, има најчешће за задатак, да принципе Шекспирове позорнице доведе у што тешње везе и хармонију са модерном драмом. Г. Андрејев је у „Кориолану11, у том најтежем Шексгшровом комаду у погледу режије, успешно дао једну уочљиву, достојну и уметнички распоређену гомилу, коју је он умео вешто да изведе и на форум и на Капитол и на улицу. Овде је г. Андрејев најјаче показао своју режисерску палицу у погледу располагања са гомилом, коју смо одс.вно очекивали да видимо „збринуту" на нашој позорници. Уметнички декор г. Балузека, увек је појачавао изгубљене утиске. Г. Балузек је врло добар млад сликар, који је покушавао да нас упозна са својим обожавањем према немачком архитекти Литману. Он је још у сликању својих идеја добар глумац, који гам 20 ■