Delo

308 Д Е Л О је дао у минијатури Крајга, а г. Андрејев — Станиславског, које су они у Русији имали прилике да студирају. А домаћи аутори? Ми смо још увек сентиментални кад о њима говоримо. То је питање за нас још увек un reve dans un reve. Очекивати једно дело, очекивати једну снажну драмску комуну, очекивати тренутак растанка са нашим драмским прецима и наслућивати после свега тога у даљини, тип једне заслужене славе — све то чини наше позоришне хроничаре нестрпљивим, па по кадкада и несвесно некоректним. Од домаћих драма приказане су девет премијера1, од којих је свега једна врло добра (Госпођа са сунцокретом"); три добре и пет слабе. Ако су наши домаћи аутори имали намере, да у овогодишњој позоришној сезони међусобно чине какву уметничку градацију, онда су, можда, успели. Иначе, ван тога и скупа и појединце, они ме још подсећају — по слици једног талијанског писца — на оне карабиниере, који у Риму шетају замишљени између два споменика — Гетеова и Игова. Добри Иго стоји ту раскорачен, гледајући их доброћудно; док се крај Гетеова споменика, по бистама Фауста и Мефиста, пењу римска деца; а под сенком Мињонином, спокојно спава каква улична добричина. Овде се укршта комика са трагиком. Р. М. 1 „Госпођа са сунцокретом", драмски триптихон, од Иве Војновића. „Зулумћар", комад у 3 чина, од Св. Ћоровића. „Повратак", комад у 1 чину, од Св. Ћоровића. „Прије ноћи“, драмолет у 1 чину од Боже Ловрића. „На прелому", од Драг. Ненадића. „Са својима", комад у i чину, од Александра Илића. „Низ стрмину", од Срђана Туцића. „Facta est fabula“, драма од Мих. Банковића; и „У чистом зраку", драма од Н Н.