Delo

312 Д Е Л 0 не доказује да те ствари не постоје. Г. Милојевић није приметио „народне мотиве" и одмах је решио да је ствар неоригинална. О томе шта је у музици оригиналност веома би се дуго могло говорити. Ипак се може рећи да је оригиналност у главном особени начин разрађивања и употребе музичких мисли. Веома се често дешава да поједини најосновнији елементи музикалних мисли имају сличности и карактеристике са туђим елементима. Ту долази у питање сада њихов значај и положај у самој музикалној фрази и њеном развоју. Исто тако је од великог значаја и општа концепција дела. Г. Милојевић о свему овоме и још о свима другим околностима не води рачуна и веома лакомислено и површно констатује. Његове констатације нису закључци, већ обична тврђења а priori. Да је г. Милојевић ушао дубље у саму ствар он би бар назрео унутрашњи и психолошки склоп драме и њених лица. Г. Милојевић би осетио да сам ја у опште на известан начин схватио Марију Магдалену, Исуса Христа, Апостоле Петра и Тому и сам хор. За њега су ова лица само певала bel canto или речитативни ариозо. Он ни слутио није шта се све дешава у души Марије Магдалене када на гробу Христову евоцира његову појаву. Г. Милојевић и не слути шта се све десило од онога тренутка, када је грешница Марија Магдалена пала пред ноге Христове па до његових последњих речи на крсту. Г. Милојевић у свима њима види само „солисте11, који добро или рђаво имају да отпевају своју „партију“. Он ни за тренутак није могао да представи себи мирис крви измучених жртава и тихе одјеке њихових уздаха и плача. Све то за њега није постојало нити постоји. Зато он као музичар није дао никакву анализу композиције овога дела. Он је дао само идеје, које апсолутно никакве друге везе са „Васкресе њем“ немају до те, што је о њима место о „Васкресењу“ говорио. За мене је најбољи доказ колико је г. Милојевић био далеко од моје композиције, што су литерарно образовани људи, који нису „музикални“, све ово осетили и рекли ми своје опсервације, које ће ми у будућности користити. Док међутим ја од наших стручних музикалних критичара нисам чуо, као што видите, ни једну поуздану, искрену и тачну опсервацију. Пошто сам у главном рекао што сам имао поводом две критике ја се не мислим више враћати на овај предмет. Остављам на вољу да сваки према убеђењуГилшчак личним симпатијама верује мени или критичарима. Стеван К. Христић.