Delo

X Р О Н И К А РЕФОРМА ИЗБОРНОГ ПРАВА У ФРАНЦУСКОЈ. Велико Министарство Поенкарово приступило је сасвим озбиљно решењу једног великог политичког питања: реформи изборног закона. Та се реформа своди на замену досадашњег система бирања по срезовима пропорционалним изборним си•стемом. Док је по данашњем изборном праву сваки срез бирао једног посланика, по новом закону створена су већа изборна тела — департмани — која бирају листама. Изборни систем листама а са изборним количником, то је наш изборни систем. Али се француски закон разликује у двема битним тачкама од српског система : у распореду посланика по остацима и у орођавању или спајању листа. На првом месту француски закон води рачуна о сваком броју гласова. Нема придавања гласова највећој листи у случају кад која листа није достигла ни количник. На другом месту распоред се врши по начелу просечног броја. Да то објаснимо једним примером. Узимо да округ бира 6 посланика. Било је три листе са 2700, 4900 и 1400 гласова. Количник је 1500. Кад се изврши распоред по количнику I листа добива једног, друга три, а трећа ниједног. Остају још два места да се поделе. Ако се још једно место додели 1 листи, она ће имати 2 посланика на 2700 гласова, једног на 1350. Ако се дода II листи, она ће имати 4 посланика са 4900 гласова, једног на 1225. Ако се дода III листи, она ће имати 1 посланика на 1400 гласова. Која листа има највећи просечни број, њој ће се дати још један, пети посланик. То је III листа. Шести посланик се распоређује по истом поступку. Са распоредом првих пет посланика има се овака ситуација: Прва листа са 2700 гласова има једног, друга са 4900 гласова има три, а трећа са 1400 гласова има једног по-