Delo

314 Д Е Л 0 сланика. Ако шестог посланика придамо првој листи, она he са 2700 гласова имати два посланика, дакле једног на 1350 гласова. Ако се шести посланик додели другој листи, она ће имати 4 посланика са 4900 гласова или једног посланика на 1225 гласова. Ако би се тај посланик доделио трећој листи, она би на 1400 гласова имала 2 посланика, дакле једног на 700 гласача. Просечни бројеви су при распореду шестог посланика: 1350, 1225 и 700. Највећи просечни број има прва листа и зато ће она добити шестог посланика. Према томе крајњи би резултат био овај: прва листа 2, друга 3, а трећа 1 посланика. Друга одлика француског закона је спајање, или орођавање листа (Г apparentement). То је слобода остављена листама, да се при распореду остатака споје и појаве као једно. У претходном примеру, ако се споје I и II листа, њихов заједнички остатак је 1200^-400 = 1600. У том остатку садржи се количник још једном и пети посланик припашће тим листама, т. ј. оној од тих листа, која има већи просечни број, а то је I листа. Циљ је овомспајању ојачавање појединих група, нарочито већине. У истом том смеру донет је и пропис, да листа (или спојене листе) која је добила апсолутну већину гласова, мора добити и апсолутну већину посланика. На то се пази при распореду последњег посланика. У примеру који је горе наведен, друга листа добила је од 9000 гласова 4900, дакле апсолутну већину. Према томе потребно је да и бројем посланика та већина буде утврђена. И зато се последњи посланик не придаје оној листи, која има највећи просечни број (у нашем примеру то је прва листа), већ оној листи, која је добила апсолутну већину. У место поделе 2, 5 и 1, добиће прва листа свега једног, друга четири и трећа једног посланика. Тиме се на вештачки начио ојачавају листе које би добиле велики број гласова. Ојачавање је допуштено и у случају орођавања или спајања двеју листа, тако да кад две спојене листе имају укупно већину гласова, последњи посланик придаје се тим листама, и то оној листи од њих, која има већи просечни број. Изборна реформа у Француској није у суштини остварење никаквог великог принципа, који до сада није био примењен у Француској. Оба изборна система већ су била практикована у Француској. Од 1849—1852 систем пропорционални, од 1852 до 1871 избор по срезовима, од 1871 до 1875 опет пропорционални. Од 1875 до 1885 избор по срезовима, од 1885 до 1889 систем