Delo

ХРОМИ ИДЕАЛИ 325 даље од обале из зеленила које су састављали ритови и ливаде, па се постепено пела уз брдо, прошарана вртовима, попречним улицама и по неком великом грађевином. Лево се видик губио преко голог Тркалишта, па на Седам Кућа све до планинског склопа око Кумодража. Десно, посматрачево око заустављало се на поцрнелим зидинама тврђаве, које су се спуштале од врха брда па до у саме таласе Дунава. Ова слика учини весео утисак на Вишњу да она уста са свог места, нагну се преко ограде од крова и, занета, прошапта Бранкове речи: „Београде, мој бели лабуде!“ Она се мирила са овом вароши; заборазљала је на рђаве тренутке које је у њему дочекала; успомене, оне лепше, ницале су око ње, и она је сад била готово уверена да је Београд њено изабрано место. Она долизи у њега као стара познаница. Њу чекају многи познаници; знају је не само људи, но и мртва природа: куће, улице, камење. На сваком ћошку остало је нешто од ње. То ново расположење држало ју је све док не виде Кају. Она хтеде сад да надокнади своју срећу, да види, да посети све те стари ствари, каже им да се вратила, да постоји, да живи, живи... Вишња се нађе у Кнез-Михајловој улици. Ова улица је била још место елегантне шетње. Девојка је волела ту улицу, веровала у њу са велико У. То је била слабост ове учене главе. По неколико пута преко дана излазила је ту у шетњу у доба кад је Зарија Илић писао своје гром - мисли, лепи Млађа носио кариране панталоне, а еманциповане другарице гризле переце посред тротоара. Чинило јој се да је све било весело; шалило се много; на лицима није било умора ни бриге. Радознало се окретала око себе. Сама улица није се много променила. Подигнуте су још једна или две нове куће. Неколико трговина повећале су своје излоге. Уличне лампе нису више на стубовима, већ су обешене о неку жицу. Па ипак, ово елегантно место српске прес.тонице учини joj се бедно. Видела је по њему рабатне чатрље које дотле није примећавала. Велики женски шешири по најновијој моди, изложени по дућанима, грубо су одскакали од тарница што су се дрмале и тресле преко излокане калдрме. Свет измешан, доста сељака, а нарочито полусељака што су амали, над-