Delo

ЦРКВА У СТАРОМ ВЛАХУ Мзнастир Бања 'Света цркво, с твога натрулога крова Звук клепала кротко мир вечерњи дира; И под твојим сводом, у место стихира, Јеца Божји слуга или хуче сова. Терет твог живота стеже те све више, Чкаљ и бурјан хоће већ да те угуше, Ти, к’о земља сува после дуге c^nne, Вапијеш тек једну кап божанске кише. Окрепљена вером што те некад диже, Чекај, света лавро, освит новог дана: Чућеш фијук зрна, песму јатагана... Осећаш ли како час одмазде стиже? Неће нас проклети из својих гробница Они што за тебе лепту своју даше: Изгинувши смело, иоколење наше Стаће пред њих светла и поносна лица. Зазвониће опет звона твоја стара Песму што из наших лешева се роди, Запеваће химну васкрслој Слободи Хор отаца седих из твога олтара. МИЛУТИН ЈОВАНОВИЋ. У ЈЕСЕЊИ СУТОН Дај ми руку, драга. Већ се тама своди И последња зрака на западу гори. Пусти да нам душе сан о срећи води У светлости живот који машта створи.