Delo

340 Д Е Л 0 Па док се над реком плава магла шири И потмула варош у прашини дрема, У нама he тихо туга да се смири: Знаћемо да ничег сем љубави нема. Момчило Милошевић. НОВИ ДАНИ Једна стара радост! Скупили се мали, Сви ситни и ниски, подигнути злобом, Пред страхом што иде, нагло, као вали Једне моћне снаге коју зваху робом. Племе црних слугу и скупих ћирица Дрхти пред протестом што век овај носи, Свет савести глуве искривио лица Пред питањем кобним: „Шта ћеш овде? Ко си?“ „Шта ћеш овде, ко си, узданицо смрада, Гомило бакшиша и колевко блата ! Бог сакатих данас престао да влада Овом земљом плача и веселог рата!“ И потмуо јаук богатих пандура Шиба ваздух страсан... а дан црвен тече. И пропаде видик нараштаја штура У радостан одмор, у мирисно вече. Једна стара радост! Добро труну мали, Сви ситни и ниски једним пустим гробом, Ал’ страх даљ.е иде, нагло, као вали Једне моћне снаге што је зваху робом. Дух заветне мисли и вековних снова, Као труба правде цео народ зове: И огромна буна огромних окова Црта нову карту, пише дане нове. О, како је дивно то доба прегнућа, Историја кад се ствара пред очима!