Delo

НОВИ ДАНИ — циници СКИТАЧ 341 Сваки сат се види као пожар кућа И духове слава плени и отима. Једна стара радост! Зора новог дана! То сједињен народ гледа сунце смело. Преко гробља малих и гробља тирана Он је довршио своје свето дело. D i s. Ц И Н И Ц И Ја знам два другара, што у сваком крету Један другом мисли и све тајне зна; Два циника грозна у овоме свету: Једно моја судба, а друго сам ја! Сапутница моја мени, сваког дана, Уз цинизам смеха, подмукло, на мах, По нов комад срца, из нових ми рана, Исече и баци преда ме у прах! Па ми затим пружа пуну чашу жучи: „На, ублажи — вели — ране и бол свој!“ А ја, што ме више мрцвари и мучи, Све је више чикам, и ругам се Hboj! Т. Ђукић. СКИТАЧ П. СлАВЕЈКОВ — Три пролећа дом оставих, време мину, ЈЂуба војну, а мајка се нада сину, У срцу их с тугом носим, они мене, И у срцу и у души — срце вене. Господарке бело лале, јаде јада, Камен има сузу, имај и ти млада; Толико те пута молих, о сирома, Дај ми хајлук, дај ми па ме пуштај дома!