Delo

ПРЕВАРЕНА 349 Бланка се смјешка, очи јој светлуцају као фосфорне бубице ноћу у мору, а срце јој подрхтава, усталасано најслађим осјећајима... С новим бокором ружа био је саопштаван и нови план забаве... И тако је то трајало више дана. „Клуб за забаву госпођице Бланке“ заслужио је златну медаљу и златно срце какве дивне дјевојчице, какво га је у ствари већ и добио Аладар од Бланке... Бланка је љубила... Њезина преосјетљива душа није се могла задовољити само гледањем у плаве очи Аладарове, она је хтјела сркнути и кап сласти с његових дивних уста... А добра Ана, само да ма иколико усрећи то драго јој биће, позивала је Аладара, — кад би их он чекао — да дође ка госпођици у собу... И тад је — једног дана, кад је тако близу сјео уз њу, да га је посве лако загрлити могла, она заборави на све, и бацивши му руке око врата — приљуби своја чиста, нетакнута уста на његова, као што се жедна пијавица приљубљује, уз њежну кожу сишући тај слатки отров до клонулости... Аладар је нежно загрли и наслони јој главицу на своје срце... Он је жалио јадну дјевојку, али уједно је мислио: „Ако је то чини срећном, ја јој ту срећу нећу ускратити...“ Бланка се у истини осјећала срећном. Она је мислила, како она љуби Аладара, да и он тако љуби њу, а ни слутила није, да он то чини из — сажаљења... Једног дана донела јој Ана програм велике забаве... На крају свега биће опет игранка. Аладар је и тога дана дошао да је позабави. — Хоћете ли вечерас на забаву? — пита га Бланка плашљиво. На њезином се лицу и одвише јасно огледала жеља, да би она волела, да он не иде тамо, кад ни она не може. А он спазивши ту нијему молбу, брзо одговори, само да јој угоди: Нећу госпођице... Шта бих ја радио тамо без вас?... У њезиним очима плану одсјев велике среће и она га загрли, болесно се приљубљујући уз његове чврсте мишице...