Delo

350 Д Е Л 0 Музика свира Чајковског, звуци се разлијежу по мору, као cpeha по души љубљене дјевојке и одбијају о голо стијење, као срећа од срца превареног. Ана је отворила прозор. Бланка слуша и гледа... Гледа у правцу откуд долазе звуци... и чека... ГБезина душа чека, да музика засвира валс... Први акорди одјекнуше... — Ана, одвезите ме у павиљон !... — Зар није касно, госпођице? — Само на час... На час... Ана! Да видим како играју... Ах, само једанпут да ми је поиграти!... Ана не може, а да не учини по вољи дјевојци, и окреће главу, да сакрије сузе, што јој навиру на очи, слушајући жеље ове немоћне дјевојчице, коју љуби срцем мајке... Из павиљона се врло добро види на прекривени плато. Тако дивнога, складнога шаренила ријетко се кад виђа... Музика свира, парови лете испред Бланке, а њезине очи продиру у сваки пар, као да истражују, као да уходе... А у њезиној души се облачи... Постепено полако искраде се из ње — cpeha, и уступа мјесто чудном осјећају: хаосу зависти, мржње, страдања и бола... Сасвим јасно осјећа она, да срећа није за њу, — да је она никад у правом смислу уживати неће. Она је заробљеница зла Усуда, који ју је приковао уз литицу, с које не може никуд никако... А да јој патња буде још већа, износи јој њезин мучитељ пред очи сва уживања свијета, и показује их, како би је што више учинио несрећном... Савладана тугом, она плаче, и тешки облаци у души, претворени у сузе, смањују се... и постепено их нестаје... И за час опет се мјења осјећај. Ведри се,... сунце се помаља кроз лагану маглицу — разбија је, и Бланка се већ смјеши и мисли: „А зар су сви ови што ходају — срећни? Зар ја нисам довољно срећна, знајући, да ме љуби Он,... Он, најлепши, најбољи међу многима? Ја нећу патњу!... Нећу бол!... Ја хоћу весеље, хоћу срећу... Идем одавде, да у тишини и самоћи несметано узмогу мислити на њега... Он је моја срећа, весеље моје!... И већ хтједе да зовне Ану, која се мало поодмакла од ње, кад одједном изненада осјети кратак, снажан бол у самом срцу, — крв јој јурну у главу — па нагло натраг к срцу, и она раско-